Poražavajuća istina koju je ovaj poštar izneo na sastanku je da poštari rade za "siću" i da jedva pokrivaju osnovne životne troškove.
Poštar Mitrović rekao je ministru da on i njegove kolege ne žele da se zadovoljavaju „sićom“, kao dosad, ne zato što su besni, nego zato što su u goroj situaciji nego ranije.
Mitrović kaže, iako na sastanku predstavljaju kolege, ujedno predstavljaju i svoje porodice.
„Ja nisam mogao ovde da dovedem ženu i troje dece, ženu koja radi na minimalcu ili sina od šest nedelja, ali oni zavise od moje plate. A ovo nije plata. Ovo nije ni džeparac“, rekao je Mitrović.
Kako je rekao na sastanku sa Jovanovićem, čuveni naprednjački slogan „Za našu decu“ odnosi se samo na privilegovane.
„Mi smo ljudi iz naroda, trošimo svoje vreme, svoje gorivo i stojimo ovde ispred Vas. Ja stojim samo u crkvi, a evo Vi sad sedite i ja stojim pred Vama. I to ne zato što sam ja tako odabrao, nego jer sam došao u ovu masu, a ovde je možda 10 odsto ljudi koji su obustavili rad. Morate da slušate drugu stranu – ne reprezentativne sindikate, ne korumpirane pojedince, a ima ih mnogo u Pošti, i Zoran Đorđević nije naš jedini problem, on je, verujte, samo kap u moru“, oštar je Mitrović.
Pozvao je ministra i predstavnike Ministarstva informisanja i telekomunikacija koji su prisustvovali sastanku da, pre svega, budu ljudi.
„Dajte neku ponudu koja je prihvatljiva. Prvi i osnovni uslov je povećanje zarade minimum 30 odsto. Vi ste trenutno jedino preduzeće koje ima obustavu rada, izlaze poljoprivrednici , dajte im 40 odsto, a ne da dajete 10 odsto pa na rate, nije ovo market“, rekao je Mitrović.
On je rekao poražavajuću činjenicu, da je Mitrović jedan od radnika u Srbiji koji dohranu za dete kupuje na rate.Svi radnici Pošte koji su prisustvovali sastanku glasno su, aplauzima, pozdravili sve što je Mitrović rekao.
„On (Mihailo Jovanović, prim. aut) se pravi da ništa ne zna“, čuje se ženski glas na snimku.
Podsećamo, radnici u Pošti u obustavi su rada od 24. oktobra, a otad je njih osnovni zahtev povećanje zarade za barem 30 odsto.
Prvo su u štrajk stupili radnici u Novom Sadu, da bi im se kasnije pridružile kolege iz Beograda, Vrbasa, Pančeva i Zrenjanina. Uprkos uveravanjima da neće trpeti nikakve odmazde, radnici koji štrajkuju počeli su da dobijaju upozorenja pred otkaz, ali bez obzira na to, štrajk traje tačno 23 dana.
Obustava izgleda tako što se zaposleni nalaze an svojim radnim mestima, ali ne ispunjavanju zadatke.
Oni su odlučni u tome da će štrajkovi dokle god se ne ispune njihovi zahtevi, a osim povećanja plate, oni traže i povećanje broja radnika i isplatu zarada iz dobiti za prethodnu godinu.
Među zahtevima su i prekid „tihe“ diskriminacije prema zaposlenima i zvanične garancije Vlade da će njihovi zahtevi biti uvaženi i ispunjeni.
