Analitičari primećuju da visoke cene za čekiranje prtljaga u avionima navode putnike da do maksimuma iskoriste pogodnosti ručnog prtljaga.
Zato se neretko dešava da kabinsko osoblje ima problem sa smeštajem svega što putnici nose sa sobom, od odeće, preko ručnih torbi i torbi za laptop, jastuka, kesa stvarima kupljenim na na frišopu, pa do kofera za ručni prtljag.
Pojedine destinacije, poput letova iz Diznilenda, su komplikovanije od drugih, zato što većina putnika dolazi sa suvenirima i ogromnim replikama Diznijevih junaka.
Raspoređivanje prtljaga može da potraje, pa se dešava i da zbog toga polazak aviona kasni, što uvećava troškove kompanijama, od zemaljskih usluga, do goriva, pa čak se odražava i na radno vreme pilota i kabinskog osoblja. Najčešće to na kraju plaća putnik, kroz cenu karata ili usluga.
Kanadska aviokompanija Sunwing dozvoljava putnicima sa uplaćenim paket aranžmanima da besplatno čekiraju jedan komad prtljaga do 23 kilograma, ali ukoliko uz torbicu ili torbu sa laptopom unesu još neki komad ručnog prtljaga, to im se naplaćuje 25 dolara.
Veliki avioprevoznici, pak, pružaju mogućnost za uključeni čekirani prtljag samo za karte u klasi ili programu lojalnosti, koje su na određenim destinacijama ili u parterstvu sa drugim aviokompanijama.
No, naročito u niskobudžetnim aviokompanijama, sada počinju da naplaćuju i ručni prtljag, ili makar da razmatraju tu mogućnost. Veruju da bi to moglo da reši deo problema i ubrza ukrcavanje putnika i poletanje.
