Bild je na svom portalu objavio je tekst naslovljen "Moguće drugo ratište u Evropi: Da li Putin ovde planira sledeći rat?" u kojem navodi da eksperti za Balkan upozoravaju na razvoj u Srbiji pod Vučićem.
List citira Kati Šneberger iz nevladine organizacije "Beč ide u Evropu" koja je na Iksu objavila da se, ukoliko Evropska unija prema Srbiji pristupi istom politikom kao prema Rusiji, može desiti isti rezultat kao u Ukrajini.
"To se može pratiti postepeno. I niko neće moći da kaže da to nije bilo očekivano. Putin će na Balkanu, uz Vučićevu pomoć i uz zaglušujuću tišinu predstavnika EU, napraviti drugo bojno polje na evropskom tlu pred izbore za Evropski parlament", ocenila je ona.
Nemački list podseća da su u septembru 2022, na marginama Generalne skupštine UN, ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali sporazum o budućoj saradnji, šest meseci nakon ruskog napada na Ukrajinu.
To je "jasan signal", ocenjuje Bild, dodajući da Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji koje je uvela Evropska unija. List podseća da su u maju 2023. bivši šef BIA Aleksandar Vulin i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovali na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.
Šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, koja je bliska CDU Jakov Devčić izjavio je Bildu da u srpskom političkom pejzažu postoje jasne proruske struje."
"I bivši šef obaveštajne službe Vulin i ministar spoljnih Dačić zastupaju proruske stavove. Moskva zna kako da politički iritira Zapad", rekao je on.
Bild svoju tezu dokazuje time što je prošle godine došlo do sukoba između vojnika Kfora i kosovskih Srba kada je povređeno 30 vojnika, ali i do eskalacije tenzične situacije posle septembarskog sukoba naoružane grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska.
Nemački list u prilog tezi iz naslova navodi i to što je Vučić u oktobru 2023, umesto na samit EU-Balkan, otputovao u Kinu, gde se sastao sa Putinom, a na marginama samita Puta svile potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom
"Druga stvar je to što je Srbija u januaru 2024. najavila ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Da li je to mobilizacija", pita list.
Devčić zaključuje da, iako većina Srba ne želi ni u kom obliku da prizna državu Kosovo, Srbi nisu spremni da za njega da ratuju.
"Situacija na Zapadnom Balkanu je generalno veoma krhka. Bez većeg prisustva Zapada, a time i Nemačke na severu Kosova, neće biti mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu", kaže on.