Kirije u Srbiji su, tokom perioda rastuće inflacije, neprekidno poskupljivale, pa je tako sada za troškove stanovanja potrebno izdvojiti ogroman deo plate. S druge strane, građani gotovo svih evropskih država za rentu izdvajaju manje, a samo jedna država ima lošiji odnos plata i kirija.
Građani Srbije u odnosu na građane drugih evropskih država, na kiriju svakog meseca izdvajaju ogroman deo plate. Prema podacima Eurostata, prosečan građanin Srbije svakog meseca na troškve stanovanja izdvaja 27,5 odsto plate.
Prosečna plata u Srbiji, prema podacima iz novembra, iznosi 90.000 dinara, što bi značilo da u proseku, Srbi izdvajaju 210 evra za kiriju.
Treba, naravno, imati u vidu da je u ovaj prosek uračunata čitava država i da bi podaci bili drugačiji da se statistika odnosi samo na Beograd, u kojem su kirije daleko više.
Grk izdvaja skoro 40% plate, Hrvat manje od 16
Podaci Eurostata prilično su poražavajući, s obzirom na to da pokazuju da jedino Grci moraju da izdvoje veći deo plate za stanovanje. Naime, prosečan Grk mora da izdvoji 36,9 odsto plate svakog meseca samo na kiriju.
S druge strane, građani ostalih evropskih država koji imaju prosečna primanja prolaze bolje od nas. Tako između 20 i 27 odsto plate na kiriju daju državljni Danske (26,4 odsto), Švajcarske (25,2), Bugarske (23,2), Holandije (22,3), Švedske i Nemačke (21,5) i Norveške (20,2). Kako se navodi u izveštaju Eurostata, prosek troškova stanovanja u odnosu na prosečnu platu u Evropi iznosi 18,5 odsto, a više od proseka izdvajaju još i građani Crne Gore (19,9), Češke (19,3), Severne Makedonije (19,1) i Turske (18,8).
Manje od proseka za stanarinu izdvajaju građani Belgije (17,8 odsto), Austrije (17,7), Finske (17,5), Francuske (17,4) i Poljske (17,1). U izveštaju Eurostata navodi se da bolje od proseka prolaze i građani Španije, koji izdvajaju u proseku 16,9 odsto plate za stanovanje, a potom i građani Rumunije (16,6) i Slovačke (16). Mesečno na kiriju prosečan Hrvat izdvaja 15,8 odsto plate, a približni su troškovi stanovanja i u Irskoj (15,7 odsto).
Na Malti najmanji deo plate ode na kiriju
Među deset država u kojima je potrebno izdvojiti najmanji udeo plate za stanovanje ušla je Italija u kojoj, u proseku, renta iznosi 15,2 odsto zarade. Za njom slede Litvanija (14,9 odsto), Slovenija (14,7), Albanija (14,6), Portugal (14,3), Estonija (13,7), Mađarska (13,3), Litvanija (12,5) i Kipar (11,2).
Država u kojoj najmanji deo plate odlazi na kiriju je, prema podacima Eurostata, Malta. U ovoj državi, građani u proseku izdvajaju devet odsto plate na troškove stanovanja.
Srbi prolaze najgore u regionu
S obzirom na to da se često poredimo sa regionom, ovi podaci još jedan su pokazatelj da je mesto Srbije poražavajuće, s obzirom na to da ne postoji lošije kotirana država od naše.
Manji deo plate na kiriju ode građanima Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Hrvatske i Albanije, a najbolje se, u ovoj analizi, u regionu rangira Mađarska.
U Evropi kvadrat sve jeftiniji, u Srbiji sve skuplji
Inače, u Srbiji nisu najviše samo kirije u odnosu na platu, već i kvadrati. Naime, za samo godinu dana, od kraja 2022. do kraja 2023, cena kvadrata u Srbiji porasla je za 5,79 odsto, bez obzira na to što je tražnja opala za 32,15 procenata. Inače, prema podacima Eurostata za treći kvartal 2023. godine, u 10 od 27 evropskih zemalja, zabeležen je pad cena kvadrata.
Najveći pad, pokazuju ovi podaci, zabeležen je u Luksemburgu, gde su cene snižene za 13,63 odsto za godinu dana, dok su kvadrati u Nemačkoj pojeftinili za 10,23 procenta.
Takođe, za 6,98 odsto pojeftinile su nekretnine u Finskoj, a 4,23 u Švedskoj i 3,77 u Holandiji.
Dunja Marić/Nova
