Naučnica sa Univerziteta Alberta Šerili Harper je, zajedno sa tridesetak kolega različitih struka, od ekonomije do epidemiologije, osnovala Centar za klimatske promene i zdravlje, prvo univerzitetsko čvorište za promenu fokusa sa klimatskih promena kao ekološkog problema, na ono što one čine ljudskom zdravlju.
Oni insistiraju da je svaka odluka o klimatskim promenama u suštini zdravstvena odluka. Tu su, na primer, biciklističke staze koje gradski planeri vide kao način za smanjenje emisije izduvnih gasova iz automobila, a sa druge strane vožnja bicikla doprinosi poboljšanju zdravlja. Istraživanja pokazuju da se više akcija podstiče ako se klimatski problem sagledava i kao zdravstveni, nego ako se posmatra samo kao ekološki i ekonomski.
Inače, Kanada se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, i ta povećanja temperature povećavaju i zdravstvene probleme. Na spiskovima uzroka se nalaze dim od šumskih požara, lajmska bolest, virus zapadnog Nila, kao i dijareja, zbog povećavanja broja bakterija u sve zagrejanijoj vodi.
U pojedinim delovima sveta i nedostatak vode predstavlja sve veći problem.
Mentalno zdravlje je takođe sve ugroženije.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi između 2030. do 2050. godine zbog klimatskih promena moglo biti oko četvrt miliona dodatnih smrtnih slučajeva zbog neuhranjenosti, malarije, dijareje i toplotnog udara.
Ovaj novoosnovani Centar predstavlja značajan doprinos u sveukupnom istraživanju klimatskih promena u Kanadi, koje su pre svega interdisciplinarna oblast.
