Književnica Alis Manro, dobitnica Nobelove nagrade za književnost i brojnih najviših kanadskih priznanja, umrla je 13. aprila u 92. godini, u svojoj kući u Port Houpu, Ontario.
Rođena u farmerskoj zajednici Vingam, Ontario, kao Alis En Lejdlou, počela je da piše kao tinejdžerka i imala je velika očekivanja. Kada je primila Nobela, priznala je da je odmah verovala da će jednog dana biti poznata.
Svoju prvu priču Dimenzije senke objavila je u studentskoj publikaciji 1950 godine, za vreme studija engleskog jezika i žurnalistike. Već sledeće napušta fakultet, zbog udaje za kolegu Džejmsa Manroa, sa kojim je dobila tri ćerke.
Njene priče najčešće se dešavaju na jugozapadu Ontarija, u Hjuronu, a za njene likove se govori da su obični ljudi. Njen stil mnoge podseća na Čehova, gde je radnja u drugom planu, ali sa emocionalnom dubinom. Iako su je mnogi ubeđivali da bi trebalo da napiše roman, njen dugogodišnji urednik i izdavač Daglas Gibson je odvratio od toga slikovitim objašnjenjem da je kao pisac kratkih priča ona u stvari sprinter, a ne maratonac.
Svoju prvu zbirku priča, od ukupno 14, pisala je punih petnaest godina.
U svojoj 82. godini dobila je Nobela za književnost, ali zbog slabog zdravlja je bila sprečena da je lično primi u Stokholmu. U obrazloženju nagrade stoji da se radi o zapanjujuće preciznoj književnici, koja često na 30 stranica kaže više nego običan romanopisac na 300.
Ova nagrada je praktično označila kraj njenog bogatog i uspešnog stvaralaštva. Tada je rekla da je umorna i da želi da živi drugačije i opuštenije.
