Rusko Ministarstvo odbrane isporučilo je 15. maja novu tranšu od 23 novoproizvedena tenka T-90M Proriv 3 neimenovanoj motostreljačkoj jedinici Centralne vojne oblasti, čime je počelo preoružanje te formacije koja je do sada koristila tenkove T-72 u raznim varijantama.
Prethodno je iz Centralne vojne oblasti tenkove T-90M Proriv primila i 90. Gardijska tenkovska divizija, kojoj je isporučena i određena količina modernizovanih tenkova T-72B3M, a uskoro se očekuju i borbena vozila za podršku Terminator.
Par dana ranije, ruska državna korporacija Rostek saopštila je da je proizvodnja borbenih vozila pešadije BMP-3 u proizvodnom pogonu u Kurganu (Kurganmašzavod) od početka godine povećana za 20 odsto a da je od aprila počela isporuka i desantnih borbenih vozila BMD-4M.
Od početka godine fabrika je isporučila dve tranše oklopnjaka BMP-3 a najavljeno je da će i to vozilo i BMD-4M u jedinice ubuduće stizati sa povećanom oklopnom zaštitom i sredstvima za maskiranje, u skladu sa iskustvima iz dosadašnjeg toka rata sa Ukrajinom.
Ako se objave ruskih državnih fabrika i zvaničnih instanci mogu uzimati sa kritičkom distancom, ostaje činjenica da se nisu obistinile ranije, sa ogromnom lakoćom davane procene da će ovim tempom Rusija u roku od godinu dana ostati bez modernih tenkova.
Te procene su bile zasnovane na neumerenoj ratnoj propagandi i izveštajima pojedinih specijalizovanih portala poput sajta Oriks (Oryx) koji je ruske oklopne gubitke procenio na više od 4.500 komada borbene tehnike, od čega samo tenkova više od 3.000. Poređenja radi, ukupni ukrajinski gubici tenkova i transportera na tom portalu iznose nešto više od 1.200.
Nakon što su sa fronta počele da stižu fotografije reaktiviranih tenkova T-54, T-55 i T-62, to se uzelo kao potvrda narativa glavnog toka po kojem su ruske oklopne snage na izmaku, iako se kasnije ispostavilo da su ta sredstva mahom korišćena kao neposredna vatrena podrška rezervnim pešadijskim pukovima, kako bi se zamenile istrošene cevi klasične artiljerije.
Zanimljivo je da aktuelne fotografije oklopne tehnike koja stiže na front ukazuju na mnogo veći stepen unifikacije opreme nego što je to bilo u prvoj i drugoj ratnoj godini, kada zbog sankcija koje je zaveo Zapad Rusija nije bila u situaciji da obezbedi svu neophodnu opremu, već je naročito tenkove u jedinice slala u potpuno raznorodnim serijama.
Pojedini mediji, ipak, tvrde da se ne radi o tome da je Rusija uspela da probije međunarodne sankcije ili da na svojoj teritoriji zatvori tehnološki ciklus koji bi obezbedio celokoupnu elektronsku opremu za nove i modernizovane tenkove, već da se radi o svojevrsnom ratnom lukavstvu i poslovičnoj nuždi koja zakon menja.
Postoje indicije da je Rusija od prijateljskih zemalja Azije uspela da otkupi određenu opremu za tenkove i oklopna vozila koju je tim zemljama ranije prodala, a koju sada ponovo ugrađuje u svoja borbena sredstva.
Navodno su Indija i Mjanmar prodale natrag Rusiji razna optoelektronska sredstva i municiju koju sada ruske fabrike mogu da koriste za potrebe modernizacije familije tenkova T-72 iz skladišta ratne rezerve.
Prema tim tvrdnjama, Uralvagonzavod uvezao je u decembru iz Mjanmara opremu vrednu 24 miliona američkih dolara a u paketu se navodno našlo 200 kamera za tenkove i čak 6.000 nišanskih uređaja za modernizovane T-72. U sličnom poslu od Indije su u avgustu i novembru kupljeni noćni nišani.
Ono oko čega nema pune saglasnosti među analitičarima jeste koliko Rusija zapravo može da godišnje proizvede tenkova u uslovima ratne ekonomije i da li ta proizvodnja može da nadoknadi gubitke.
Prema procenama britanskog Ministarstva odbrane, Rusija godišnje može da proizvede između 200 i 250 tenkova, dok Međunarodni institut za rat (ISW) tu brojku procenjuje na oko 100 mesečno, odnosno 1.200 godišnje, iako je vrlo verovatno da ta procena obuhvata ne samo novoproizvedene već i remontovane i dekonzervirane tenkove iz rezerve.
Upravo je ta rezerva ključ za razumevanje čitavog problema i osnov za odgovor na pitanje koliko dugo Rusija može da izdrži ovim tempom sa aktuelnim gubicima u Ukrajini, prenosi portal.
Satelitski snimci na koje se pozivaju mediji koji prate problematiku navode da samo u jednom otvorenom skladištu dugoročnih rezervi pored Sankt Peterburga ima dovoljno tenkova T-80 za nastavak rata od dve do tri godine.
Iako se radi o tenkovima koji su u različitom stepenu ispravnosti i kompletiranosti, a neki od njih tu stoje još od raspada Sovjetskog Saveza, u obližnjem 61. oklopnom remontnom zavodu obavljaju se užurbani radovi na njihovom dovođenju u ispravno stanje pa snimci iz različitog perioda ukazuju da se gomila tenkova na livadi neprestano smanjuje.
Slični procesi zabeleženi su i u blizini Uralvagonzavoda i Omsktranmaša a brojnost tih tenkova je tolika da se pojavila ideja i o ponovnom pokretanju proizvodnje T-80 u Nižnjem Tagilju, u najnovijoj BVM varijanti.
