Briga o očuvanju i angažovanijem korišćenju ćiriličkog pisma u srpskom izdavaštvu treba da bude zakonski usklađena, preciznija, primenljivija i kroz inventiniji rad na kreiranju novih ćiriličkih fontova i moguće modele finansijskih stimulacija ćiriličkog izdavaštva, ocenjeno je na okruglom stolu na temu unapređivanja statusa i korišćenja ćirilice u izdavaštvu.
Zajednički stav učesnika okruglog stola u Narodnoj biblioteci Srbije bio je i da latinično pismo u Srbiji "ni na koji način nije ugroženo", niti da će biti "proterivano", prenelo je Udruženje književnika Srbije (UKS) u saopštenju.
"Latinica se sama čuva, kako komunikacijskom globalizacijom, tako i nezaustavljivim tehnološkim napretkom koji poseduje podrazumevano pismo", ocenila je zamenica predsednika UKS Gordana Vlajić.
Prema njenim rečima, u rukama dece i mladih, u periodu kada kreiraju navike koje će se samim tim što su stečene u detinjstvu, najteže promeniti - češće su telefoni i tableti, nego knjiga.
"Tu je, svakako, i jedan od početnih koraka u spašavanju ćirilice: preduzeti neophodne mere da nas pisanje, konkretno - kucanje srpskom ćirilicom košta isto koliko i pisanje latinicom", kazala je Vlajić, navodeći da mobilni operateri skuplje naplaćuju SMS poruke otkucane ćirilicom, nego one latinicom.
Skup je organizovao Savet za srpski jezik, a na njemu su učestvovali predstavnici Službenog glasnika, Udruženja književnika Srbije, Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Srpske književne zadruge, izdavačke kuće Laguna, Arhiva Vojvodine, izdavačke kuće Klio.
Učesnici okruglog stola su se složili da bi na sledeći skup trebalo pozvati i predstavnike ministarstava kulture, prosvete i finansija.