U pojedinim policijskim službama u zemlji koristi se tehnologija za prepoznavanje lica, ali i dalje nisu sasvim regulisani propisi o zaštiti ljudskih prava i privatnosti u tom segmentu.
Postoje oni koji smatraju da bi, zbog boljeg upravljanja rizicima, do postavljanja jasnih pravila trebalo zabraniti ili ograničiti kako i gde se može koristiti takva tehnologija.
Sistemi za prepoznavanje lica su oblik biometrijske tehnologije koja koristi veštačku inteligenciju za identifikaciju ljudi upoređivanjem slika ili video zapisa njihovih lica, najčešće snimljenih sigurnosnim kamerama, sa postojećim materijalima u bazama podataka.
Još pre tri godine je kancelarija za privatnost ustanovila da je RCMP, pri korišćenju tehnologije bez znanja javnosti, prekršio zakon o privatnosti. Policija u Torontu je tada, bez znanja nadležnih, koristila američku tehnologiju za prepoznavanje lica, koja je imala bazu podataka sastavljenu od milijardi slika preuzetih sa interneta bez saglasnosti vlasnika.
Prošlog meseca je policija u Jorku i Pilu počela da primenjuje francusku tehnologiju za prepoznavanje lica. To pomaže u identifikaciji osumnjičenih, ali u pogledu zaštite privatnosti se ništa nije promenilo.
U Kvebeku, pak, insistiraju da policija neće usvajati takve tehnologije dok se ne razreše pitanja iz domena ljudskih prava i privatnosti.
Za sada, zlatni standard zaštite privatnosti u istragama je dobijanje odobrenja od suda, obično u vidu naloga.
