Beogradski izbori doneli su još jedan poraz države, odnosno izbornog integriteta i vladavine prava, ali i demokratskog kapaciteta društva, ocenjuje se u predstavljenom Završnom izveštaju Posmatračke misije Crte o izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, održanim 2. juna ove godine.
Kako navodi Crta, posmatrači su uočili širenje praksi sistematskog uticanja na volju birača, stvaranja privida pluralističke ponude i uzurpiranja izborne infrastrukture u korist vladajućih stranaka.
Po tipu i učestalosti incidenata, dodali su da izborni dan nije bio znatno bolji od 17. decembra, kao i da su rezultati glasanja kompromitovani na 14 odsto biračkih mesta, "što je daleko veća kontaminacija nego što je zabeležena na bilo kojim izborima osim prošlogodišnjih decembarskih".
"U izbore se ušlo bez revizije biračkog spiska. S neažurnom evidencijom birača, koja je pritom podložna manipulacijama, izbori ne mogu da daju verodostojan odraz volje birača. Organizovane migracije birača ovog puta nisu zabeležene u razmerama približnim onima iz decembra, ali je značajno produbljena sumnja u zloupotrebu prava glasanja van biračkih mesta", ocenjeno je u izveštaju.
Navodi se da je "kod kuće" 2. juna glasalo čak 35 odsto birača više nego u decembru, kao i da je na biralištima s više od 10 odsto birača koji su glasali "na daljinu", lista „Aleksandar Vučić – Beograd sutra" ostvarila 10 odsto bolji rezultat u odnosu na svoj prosečni učinak.
Uočena je i "nova praksa" selidbe birača između beogradskih opština.
"Za 20 dana koliko je na snazi bila gotovo tajno uvedena mera ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojom je prvi put omogućeno da se na beogradskim izborima glasa po boravištu, skoro 500 birača je prebačeno iz jedne gradske opštine u drugu", saopštila je Crta.
Kako je kazala zamenica šefa Posmatračke misije Crte Tamara Branković, analizom je utvrđeno da je od tih birača svaki četvrti prebačen na isto biračko mesto broj 26 u Zemunu, gde su skoro svi oni glasali van biračkog mesta.
"Zabrinjavajući je intenzitet kontrole glasanja, koja se 2. juna ogledala u kupovini glasova, prikupljanju dokaza o glasanju i organizovanom dovođenju birača koje je imalo svojstva prinude.
Na svakom trećem biračkom mestu u Beogradu zabeleženo je narušavanje tajnosti glasanja, najčešće fotografisanjem listića iza paravana. Prisustvo trećih lica koja su sprovodila nadzor nad glasanjem ili su se uplitala u rad biračkih odbora, uočeno je na pet odsto biračkih mesta u Beogradu", zaključuje se u izveštaju.
Dodaje se da se "u dugom nizu izbornih nedostataka" nalaze se i sumnjivi potpisi podrške birača kandidovanim listama, povećan broj slučajeva "ispravljanja" zapisnika o radu biračkog odbora, vođenja paralelnih evidencija birača na čak 12 odsto biračkih mesta, krupne i netransparentno sprovedene promene teritorija biračkih mesta.
Kako je ocenjeno, "hronični problemi izbornog procesa", poput ekstremne medijske neravnopravnosti, pritisaka na birače i zloupotreba državnih institucija i javnih resursa, nastavili su da se uvećavaju, ali i normalizuju.
"Kampanja za beogradske izbore protekla je u senci državne kampanje 'odbrane nacionalnih interesa', u ambijentu izbrisanih granica između dominantne partije i državnih institucija, pre svega institucije predsednika države. Lokalne teme ostale su u senci navodno sudbinskih pitanja opstanka nacije", navela je Crta.
Oko 1500 članova Posmatračke misije Crte pratilo je kompletan proces Izbora za odbornike Skupštine grada Beograda.
