Blagojević kaže da nije opsednut novcem i da ga optužuju kako stalno “kuka”, a na završnoj konferenciji na kojoj se sumiraju utisci tek završenog festivala, ponovo je pokrenuto pitanje novca, finansiranja i buduće organizacije.
Za ovih 10 dana prošlo je 180.000 ljudi kroz Tvrđavu, što je rezultat pre korone i to znači da smo se vratili. Što se tiče budžeta i tu smo se vratili na taj period. Znamo da je 2019. godine Grad pomagao sa 36 miliona, a 2024. godine sa 40 miliona. Koliko je tu inflacije, razlike i ostalog, nisam zadovoljan kako je prethodna garnitura na gradske vlasti tretirala Nišvil - započinje Ivan Blagojević.
Zbog toga kaže da će septembra zajedno sa organizatorima Exit-a, Guče i Beer Festa imati sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije i još jednom pokušati da predstave državne benefite od festivala i dobiti nacionalni status, kojim će biti pošteđeni konkursnog finansiranja.
U suprotnom, glavni program će možda biti premešten sa platoa Tvrđave.
Dva su puta o kome razmišljam. Optimističan sam da ćemo Vladi Srbije dokazati da su 3 milijarde zaradili na nama. Da nam vrate tih 10% da bi zaradili još milijardu i po. To je nada da će festival biti veći i značajniji. Nama kao organizatorima bi realno sa ovim kapacitetima više odgovaralo da Nišvil vratimo na Letnju pozornicu barem što se glavnog programa tiče, a da prateće programe zadržimo - kaže Blagojević.
Jedan od načina da festival ostane na platou, smatra Blagojević, jeste naplaćivanje ulaza i da bi sa simboličnih 100 dinara za prateće programe, uz istu posetu kao sada, mogli da produkcijski podignu Nišvil.
Uz negativne strane organizacije festivala, ipak bilo je i pozitivnih tokom ovogodišnjeg Nišvila, a to je, kako kaže, muzika i to što nijedan bend nije otkazao učešće.
Nismo imali nijedno otkazivanje, što je fenomenalna stvar, jer smo ove godine imali 150 bendova. Svima je bilo bitno da budu na Nišvilu, polako se legenda proširila. Manjim bendovima je to bilo daleko bitnije. Od Game jazz-a do Cirkusa bilo je sjajno i imali smo fenomenal program za najmlađe, a buduće posetioce glavne bine. Koncept festivala je dobro skockan, samo bolja produkcija, a ako večeras se prošetate gradom i osetite depresivno, to je naša krivica. - ističe Blagojević.
Podsetimo, zvanični program festivala otvoren je u četvrtak, 15. avgusta nastupima "hedlajnera" Tio Krokera, Brooklyn Funk Essential i Black Uhuru, dok su druge večeri festivala posetioci imali priliku da čuju Arrested Development, Kamilu Džordž, Dženi Mekferson i tradicionalni kubanski zvuk.
Pretposlednje večeri u subotu, 17. avgust najviše reakcija bilo je tokom nastupa Keren Souze koja je pokazala zbog čega je smatraju jednom od najboljih latino džez i bosa pevačica. Međutim, veče je obeležila i svađa publike oko zaklanjanja pogleda.
Poslednji festivalski dan obeležilo je veliko interesovanje za Konstraktin nastup, koja je i bila u centru pažnje publike. Međutim, veče su obeležili i niški EYOT, koji je dobio višeminutne ovacije publike i čak dva puta se vraćao na bis, ali i nastupi džezera iz Bugarske, Kanade i Austrije, kao i Brushy One String.
Nikola Đukić/Južne vesti
