Srbija se u prvoj polovini godine uskladila sa 47 odsto spoljnopolitičih deklaracija EU, što je na nivou iz prethodne dve godine i najmanje među zemljama kandidatima za članstvo sa Zapadnog Balkana, pokazala je Analiza usaglašavanja ISAC.
U prvih šest meseci 2024. Srbija se uskladila sa 27 od objavljenih 57 deklaracija i mera Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP).
Analiza je pokazala da je Srbija, kao i do sada, izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Rusije i Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa.
Jedan od glavnih razloga za to je, kako se navodi u Analizi, pitanje Kosova, jer Srbija i dalje traži podršku Rusije i Kine u međunarodnim forumima.
Dodaje se da se Srbija nije uskladila ni sa deklaracijama i merama o drugim temama koje su uglavnom na neki način povezane sa Rusijom ili njenom agresijom na Ukrajinu.
Konkretno, Srbija se u posmatranih šest meseci nije usaglasila sa 11 deklaracija ZSBP u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se odnose na unutrašnju situaciju u Rusiji i četiri posveće Iranu, dve koje se tiču Moldavije i po jednom o sajber bezbednosti, terorizmu, Hongkongu (Kina) i Venecueli.
Viši saradnik ISAC fonda i jedan od autora Analize Igor Novaković rekao je na predstavljanju rezultata da se Srbija po usklađivanju sa političkim deklaracijama EU koje se odnose na Rusiju, a pre svega na rusku opoziciju, vratila na staro i nije se uskladila ni sa jednom od usvojene četiri odluke EU.
Od tih deklaracije, dve su bile političke izjave - o tretmanu Alekseja Navaljnog i drugih političkih zatvorenika i smrti Navaljnog, jedna koja se odnosi na predsedničke izbore u Rusiji, a jedna o uvođenju sankcija licima i entitetima u Rusiji koji se smatraju odgovornim za akcije protiv demokratije i vladavine prava.
Direktor ISAC fonda Nikola Petrović ocenio je da Srbija prilagođava spoljnopolitičko opredeljenje unutrašnjim prilikama dok je programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer ukazao da mala usklađenost govori o slaboj perspektivi za pristupanje EU.
Napominjući da se čini da takvo stanje odgovara i EU i Srbiji, Burazer je rekao da je spoljna politika Srbije "neprekidno balansiranje, potpuno transakciona, u interesu untrašnje politike".
Zamenik direktora Instituta za evropske studije Milan Igrutinović nadovezao se da je konzistencija u spoljnoj politici jedno a neuvođenje sankcija Rusiji i Kini nešto drugo dodajući da malo koja tema ima normativnu vrednost.
Učesnici skupa složili su se da najava plana usaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom EU do 2027. ministra spoljnih poslova Marka Đurića izgleda nerealno, ali da sve zavisi od politike.
