Nadležni odbor američkog Senata vodi istragu poslovanja privatne investicione kompanije na čijem je čelu Džared Kušner, zet bivšeg predsednika SAD i predsedničkog kandidata republikanaca Donalda Trampa, koji, pored ostalog, planira da gradi luksuzan hotel na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu.
Kušnerovoj kompanji su Saudijska Arabija i drugi strani ulagači platili najmanje 112 miliona dolara naknada ali do jula vlade koje su finansirale firmu nisu dobile ni dolar profita.
Na to je, pored ostalog, ukazala istraga finansijskog odbora američkog Senata o poslovanju Afiniti partnersa (Affinity Partners), firme sa sedištem u Majamiju koju je pokrenuo Kušner, preneo je Njujork tajms.
Odbor je istragu otvorio proletos kao odgovor na pisanje Njujork tajmsa koji je istraživao prve tri godine rada Afinitija.
Predsedavajući odboru, senator Ron Vajden, demokrata iz Oregona, rekao je da su nove informacije samo produbile bojazni da je Kušnerova firma u sukobu interesa, posebno kada se njegov tast kandiduje za predsednika SAD.
Vajden je postavio pitanje zašto Afiniti nije "vratio ni peni zarade klijentima" i sugerisao da je firma možda osnovana prvenstveno kao način da strani entiteti plaćaju Kušneru, umesto kao tipičan fond u kome partneri ubiru prinose na uloženi kapital.
"Afinitijevi investitori možda nisu motivisani komercijalnim razlozima već pre mogućnošču da usmere novac stranih vlada članovima Trampove porodice, konkretno Kušneru i Ivanki Tramp", napisao je Vajden u pismu kompaniji i postavio dvadesetak pitanja.
Kušner je u intervju za Tajms priznao da je Afiniti išao sporo sa ulaganjem tri milijarde dolara, koliko je prikupio od investitora od pokretanja firme 2021. To je obrazložio, delom, "poplavom" rizičnog kapitala na tržištu.
Afiniti je sada u saopštenju istakao da je Vajdenov potez politički i da firma poštuje sve savezne zakone i etička pravila, dodajući da nije neuobičajeno da privatna investiciona kompanija odloži povraćaj profita investitorima.
Kušnerova firma već je investirala u neke kompanije a petogodišnjim sporazumom sa investitorima dobila je rok do avgusta 2026. da pronađe kompanije u koje želi da investira, što bi bila gotovo polovina Trampovog mandata, ako pobedi na predsedničkim izborima u novembru.
Kako je Vajden napisao u pismu Afinitiju, to bi dovelo do očiglednog sukoba interesa jer bi strani partneri mogli da pokušaju da vrše pritisak na Trampovu porodicu dok budu odmeravali da li da povuku novac ili dogovore novi posao.
"Potencijalna buduća Trampova administracija imaće finansijske motive za donošenje spoljnopolitičkih odluka koje mogu biti u suprotnosti sa nacionalnim interesima kako bi se osiguralo da Kušner i Ivanka Tramp nastave da prikupljaju milione dolara od stranih vlada kroz Afiniti", napisao je Vajden.
U Kušnerovoj firmi su to odbacili.
Tokom istrage, Afiniti je takođe potvrdio da planirani projekti u Srbiji i Albaniji uključuju neuobičajene odredbe koje vlade te dve zemlje efektivno čine partnerima Kušnera i Ivanke Tramp.
U pismu odbora navodi se da će vlade Srbije i Albanije učestvovati u profitu od luksuznih poslova sa hotelima koji su predloženi tim zemljama, kao i da će vlade tih zemalja biti odgovorne za pribavljanje potrebnih odobrenja za korišćenje zemljišta pre nego što počne izgradnja.
Vajden je naveo i da se postavlja pitanje da li Kušnerovo poslovanje, s obzirom na zavisnost od stranog finansiranja i akcija stranih vlada, treba da bude predmet Zakona o registraciji stranih agenata.
U saopštenju je Afiniti partners naveo da od njega nikada nije traženo da zastupa svoje investitore pred vladom SAD, tako da nema razloga da bude predmet tog zakona.
