Premijer Mađarske Viktor Orban založio se u obraćanju na plenarnoj sednici Evropskog parlamaneta za ubrzani proces učlanjavanja država Zapadnog Balkana u EU i naglasio da taj region ne može biti stabilan, bez ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU).
Iznoseći prioritete mađarskog predsedavanja Savetom EU Orban je poručio da Brisel posebno treba da se fokusira na Srbiju, koju on smatra ključnom za stabilnost celog regiona, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
"Bez ulaska Srbije u EU, ne možemo stabilizovati Balkan. Sve dok Srbija nije članica Evropske unije, Balkan ostaje nestabilan region", ocenio je Orban.
Mađarska predsedava Evropskom unijom do kraja ove godine.
Orban je u Evropskom parlamentu potvrdio da se zalaže za ubrzani proces prijema država Zapadnog Balkana u EU i istakao da podržava uravnoteženu politiku proširenja zasnovanu na zaslugama.
"Mađarsko predsedništvo čvrsto veruje da moramo da ubrzamo pristupanje Zapadnog Balkana. Ovo je ključno pitanje za Evropu koja integriše Evropu kako u bezbednosnom, tako i u geopolitičkom smislu, što je korisno za Evropsku uniju", naveo je Orban.
On je prisutne evroposlanike podsetio da nekoliko zemalja kandidata ispunjava tehničke uslove za napredak u pristupnim pregovorima, ali da, prema njegovom mišljenju, ne postoji politički konsenzus za to.
Takođe se osvrnuo na solunski samit, 2003. godine kada je EU potvrdila da su njena vrata otvorena za zemlje regiona i naglasio da je vreme da se to obećanje održi.
Najavio je da će tokom mađarskog predsedavanja organizovati samit EU sa Zapadnim Balkanom, izrazivši nadu da će i pre tog samita biti napretka.
Kako RSE podseća zemlje zemlje Zapadnog Balkana su u nesrazmernim fazama u procesu pristupanja.
Crna Gora je u junu odmrzla proces pristupnih pregovora nakon pozitivnog IBAR-a, Albanija će tokom oktobra otvoriti prva poglavlja u pristupnom procesu, i time će se odvojiti od paketa gde je bila zajedno sa Severnom Makedonijom koju Bugarska nastavlja da blokira na evropskom putu.
Srbija skoro tri godine nije otvorila ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima zbog odbijanja beogradskih vlasti da uvedu sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
Bosna i Hercegovina je 2022. dobila kandidatski status i obećanje da će otvoriti pristupne pregovore kada se, za to, steknu uslovi.Takođe 2022. godine je i Kosovo apliciralo za status kandidata ali ova aplikacija nije uzeta na razmatranje u nedostatku političkog konsenzusa, jer pet državaa članica EU nisu priznale kosovsku nezavisnost.
