Sudu se obratilo 107 nevladinih organizacija, medija i pripadnika ruskog civilnog društva koje je pogodio taj zakon.
Sud je ukazao da taj zakon "stigmatizuje, obmanjuje i primenjuje se na previše opsežan i nepredvidiv način".
Sud smatra da je cilj zakona da "kazni i zastraši, a ne da odgovori na navodnu potrebu za transparentnošću ili legitimnim imperativom nacionalne bezbednosti".
Zaključilo je da su tim zakonom fizičkim licima koja su podnela tužbu, povređene slobode izražavanja, udruživanja i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Rusija je u martu 2022. isključena iz Saveta Evrope zbog invazije na Ukrajinu, ali odluke Evropskog suda za ljudska prava koji je u okviru Saveta, i dalje važe za nju za stvari koje su se dogodile pre toga.
Među desetinama prijavljenih "stranih agenata" su organizacije Međunarodni Memorijal i Memorijal centar za ljudska prava, Radio Slobodna Evropa, novinari, branitelji ljudskih prava, ekološki aktivisti i posmatrači izbora.
Oni su kritikovali taj zakon jer ih primorava da se registruju kao "strani agenti", a posledice su inspekcije, kazne i ograničenja aktivnosti.
"Zahtevi za otkrivanje podataka 'stranih agenata' vremenom su prošireni tako da se primenjuju i na naloge društvenih medija, veb-sajtove i konačno na svu komunikaciju, uključujući čak i sudske dokumente", naveo je Sud.
Podnosioci predstavke su ukazali na znatan finansijski i administrativni teret nametnut tim zakonom, što je dovelo do raspuštanja nevladinih organizacija, uključujući Međunarodni Memorijal i Centar za ljudska prava Memorijal.
Sud se pozvao na "očigledno nesrazmerne sankcije, uključujući proizvoljne novčane kazne ili čak raspuštanje" organizacija smatrajući da "takva ograničenja imaju zastrašujući efekat na javni diskurs i građanski angažman".
Time se "stvara atmosfera sumnje i nepoverenja prema nezavisnim glasovima i potkopavaju sami temelji demokratskog društva", navodi Sud.
Svih 107 podnosilaca predstavke je tvrdilo da je taj zakon deo sistematske kampanje protiv organizacija za ljudska prava i medija koji kritikuju vladu.
Sud je dalje utvrdio da je pravni režim "postao znatno restriktivniji od 2012. godine, utičući na mnogo veći broj nevladinih organizacija, medija i pojedinaca i udaljavajući se od standarda Konvencije Saveta Evrope o ljudskim pravima".
Sud je i ranije razmatrao ruski zakon o "stranim agentima" na zahtev 73 ruske nevladine organizacije, uključujući Memorijal, glavnu organizaciju koja brani slobode u Rusiji.
U presudi iz juna 2022. godine, evropske sudije su jednoglasno odlučile da je ruski zakon iz 2012. prekršio odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje se odnose na slobodu izražavanja i slobodu okupljanja i udruživanja.
Sud je naglasio da taj zakon nameće NVO "vanredne zahteve u pogledu revizije, deklarisanja i objavljivanja i rizik od velikih novčanih kazni" i da "nije neophodan u demokratskom društvu".
Evropski sud za ljudska prava je odgovoran za primenu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava u 46 država-potpisnica.
Donji dom ruskog parlamenta, Duma, prihvatio je 2022. godine nekoliko izmena kojima se navodi i da Rusija više ne primenjuje odluke Evropskog suda za ljudska prava donete pošto je isključena iz Saveta Evrope.
