Glumac Viktor Savić otkrio je u kakvim problemima se nalaze Aleksandra Tomić, Andrija Milošević i on sa Teatrom na Brdu, te da su zbog tog pozorišta, kako tvrdi, postali žrtve reketa određenih ljudi, zbog čega su i na sudu, a sada je Andrija objavio i zvanično saopštenje pomenutog pozorišta.
Viktor Savić je objavio da su se on i njegove kolege našli na meti direktora Kulturnog centra „Čukarica“, koji ih, kako kaže, reketira, pa se potom oglasio i direktor pomenutog Kulturnog centra i naveo da se „služe lažima„.
Sad se oglasio i Andrija Milošević koji je na društvenim mrežama podelio zvanično saopštenje Teatra na brdu.
„Ovih dana mi u Teatru na brdu primamo silne čestitke i pozitivne kritike zbog još jedne uspešne i važne premijere u našem pozorištu. Nažalost, ne stižemo da slavimo, jer istovremeno vodimo veliku i važnu borbu za opstanak.
Borbu protiv neprofesionalizma, samovolje, neznanja, ličnih interesa i ličnog animoziteta direktora Kulturnog centra Čukarica, koji je već godinama odlučan u nameri da nas, kao pozorište i produkciju, po svaku cenu, otera iz Centra.
U jeku pritisaka i problema s kojima se suočavamo oko Teatra na Brdu, moj kolega, saradnik i prijatelj Viktor Savić otvoreno je i vrlo emotivno, kako čovek pogođen nepravdom samo i može reagovati, podelio s javnošću sve ono kroz šta već duže vreme prolazimo, adresirajući i konkretan uzrok problema. Kao odgovor na to, dobili smo sramno saopštenje direktora Kulturnog centra, ispunjeno notornim neistinama, proizvoljnim i malicioznim tumačenjima ne samo našeg rada i rezultata, već i odredbi ugovora.
Zbog svega toga, a prvenstveno zbog naše brojne i verne publike, u ime svojih saradnika i u svoje lično ime želim javnosti predočiti celokupnu sliku i dati, u najkraćem, genezu svega što se dešavalo i što se sada dešava oko Teatra na brdu.
Ponoviću po ko zna koji put, jer je izuzetno važno za razumevanje cele priče – Teatar na brdu pokrenuli smo 2018. godine NA INICIJATIVU opštine Čukarica, koja je rekonstruisala salu i prepoznala potrebu za takvim sadržajem u ovom delu grada.
Dakle, pozvali su nas da to uradimo. Još tačnije – poziv da oživi scenu u Kulturnom centru, predstavnici opštine uputili su prvo i direktno Viktoru Saviću, prepoznajući ne samo njegovu energiju, već i duboku povezanost s ovim krajem i spremnost da se posveti svemu što je važno za „njegovo“ Banovo brdo i Čukaricu.
Znajući za moj veliki dečački san o osnivanju pozorišta, Viktor je onda pozvao mene da mu se u svemu tome pridružim. Ovo ističem i kao odgovor na pitanje direktora Rakočevića s kojim pravom se Viktor oglašava u javnosti, s obzirom da nije potpisnik ugovora. Legitimno je, gospodine Rakočeviću, po mnogo osnova.
Opština Čukarica je sa nama, kao ‘Klan produkcijom’ napravila ugovor koji smo u potpunosti, u uključujući sva Plaćanja i obaveze proistekle iz njega, poštovali. Od 2018. godine do danas, na račun KC Čukarica uplatili smo 13.646.960,00 dinara.
Od sopstvenih sredstava u potpunosti smo renovirali i klimatizovali jednu ruiniranu prostoriju, prilagodivši je stvarnim potrebama života i rada pozorišta, koja sada služi kao šminkernica i garderoba za glumce i naravno ostaje trajno na upotrebu Centru“, stoji u saopštenju.
Dalje se navodi:
„Teatar na brdu gradili smo srcem, sa ogromnim entuzijazmom i uložili vreme, znanje, ljubav, kontakte, lični ugled i na kraju i sopstveni novac, kako bi ovo mesto zaživelo, bez obzira na izazove. Za nas ovo ni u jednom trenutku nije bila igra niti hir.
Profesionalnim menadžmentom u kulturi, dokazali smo da se može napraviti i održati sistem koji donosi konkretne rezultate. Publika je to prepoznala. Zato danas imamo pozorište u koje ne dolaze samo ljudi sa Čukarice i Banovog brda, već i celog grada, a i šire.
Od početka rada do danas imali smo 548 izvođenja predstava na sceni Teatra na Brdu, i dečijih i večernjih i gostujućih, a od toga 7 naših premijera. Predstave su stvarala i u njima igrala najznačajnija autorska i glumačka imena naše zemlje, pa i regiona.
Umetnici koji su pisali i pišu našu pozorišnu i umetničku istoriju, na sceni našeg „malog“ pozorišta na Brdu. Napravili smo podvig, na koji smo ponosni, i mi na sceni i oko scene, zajedno sa našom publikom.
Pojedinci očigledno nisu računali na to da će ovo postati stvarno mesto okupljanja i pravo pozorište. Njih možda nervira naš uspeh, jer postaje ogledalo njihove nesposobnosti, možda im stojimo na putu njihovih ličnih planova, kombinacija i ambicija, ne znam. Ono što je sigurno jeste da ne razumeju vrednost onoga što je stvoreno.
Prema saopštenju direktora Rakočevića, naše pozorište navodno svojim radom ometa bolju komercijalnu iskorišćenost sale, iako nije precizirano u kojim sadržajima on vidi te potencijale. Ono što je sigurno da mi rad amaterskog hora i amaterskog pozorišta, kao ni jednog drugog programa u okviru KC Čukarica nismo ni na koji način ugrozili, naročito kad se ima u vidu da KC Čukarica, prema Ugovoru, ima pravo prioriteta u zauzeću termina za korišćenje sale.
Gospodin Rakočević ne razlikuje pojmove sala i pozorište, predstava i sadržaj, komercijalni termini i generalna proba. Uprkos svim uspesima, trenutno smo u neodrživoj situaciji za dalji život pozorišta, proistekloj iz samovolje pojedinaca i obnovljenog ugovora koji imamo sa KC Čukarica.
Sada dolazimo do situacije koje ne možemo naći ni kod velikog Nušića.
Naime, kada je došao trenutak obnove ugovora, svi novi detalji saradnje, uključujući i povećanje na 250 evra koje po predstavi isplaćujemo Centru, usaglašeni su prema uobičajenoj praksi, razmenom mejlova. Nakon mejla potvrde da se ugovor nastavlja pod već dogovorenim uslovima, verovali smo da to i potpisujemo – vremenski produžetak definisanog aneksa.
Međutim, u štampanoj verziji, koja nam je data na potpis i koju pre potpisa, naivno i glupo, nismo dodatno proveravali, verujući i podrazumevajući poslovnu etiku i elementarno poštenje naših partnera, tačnije direktora Rakočevića, dodata je jedna rečenica.
Dodata bez našeg znanja i mimo dogovorene verzije teksta ugovora. O čemu nismo obavešteni. Naše poverenje u dugogodišnju saradnju nas je koštalo, a takvu praksu da nam se na potpis podvaljuju izmenjeni ugovori, do sada ni kao pojedinci ni kao produkcija nismo imali, iako smo realizovali brojne projekte širom sveta.
Svega smo postali svesni kada nam je, na osnovu novog i drugačijeg tumačenja člana ugovora, ispostavljena faktura za korišćenje prostora pozorišta za probe i to po posebnom cenovniku. Po toj računici, dužni smo da KC Čukarica isplatimo 20.000 evra za 25 proba koje smo u pozorištu imali.
Osim činjenice da je ispostavljena faktura tržišno nelogična, nenormalno visoka i neprihvatljiva, i to nijedno pozorište ne bi moglo da podnese, tu je i potpuno apsurdna situacija da tu cenu treba platiti partneru pozorišta i to za probe predstava, koje se isključivo igraju na sceni tog istog pozorišta. Dakle, za Teatar na brdu i njegove predstave, najskuplja scena je njegova scena.
Malo potom, objavljen je i drugi deo saopštenja:
„U svom saopštenju, direktor Rakočević je takođe izneo notornu neistinu i sasvim proizvoljnu, izmišljenu procenu prihoda koji se ostvaruju od predstava Teatra na brdu, rekavši da se mesečno zarađuje i do 10 miliona dinara. Ovo je lako proverljiv i javno dostupan podatak i zbog ove neistine ćemo ga tužiti sudu.
Sumnjamo u tendenciozno obmanjivanje javnosti više nego u kompetencije, mada su raniji pokušaji vođenja drugih institucija od strane gospodina Rakočevića, poput Narodnog pozorišta u Prištini, ostali zapamćeni po kolektivnom zahtevu svih zaposlenih za njegovu smenu, o čemu su nas informisali brojni mediji.
Zbog svega navedenog, kao i odbrane onog što smo do sad stvorili, ušli smo u sudski spor i sada čekamo odluku suda. Nadamo se povoljnoj sudskoj presudi, a ljubav i podršku naših komšija i publike već imamo. To su nam još pre par godina pokazali peticijom o ostanku Teatra na brdu, kada je bio i prvi pokušaj Miodraga Rakočevića i njegove ekipe da nas otera iz KC Čukarica. Ljudi su sa našim Teatrom na brdu izgradili čvrstu i bez preterivanja mogu reći istinsku, emotivnu vezu i verujem da ćemo, uprkos ovim poteškoćama, i dalje biti tu za njih i oni za nas. Zbog svih nas.
Ukoliko, pak, sud presudi da ipak moramo da platimo tih 20.000 evra, platićemo ih i zatvoriti pozorište, jer su to onda potpuno neprihvatljivi i ekonomski nemogući uslovi za rad.
Povući ćemo sve naše predstave i zabraniti korišćenje imena Teatar na brdu, koje smo zakonski zaštitili. Na kraju krajeva, sigurni smo da će nas naša publika pratiti gde god da idemo, jer glumci i publika povezani umetnošću jesu ono što čini pozorište.
To, nažalost, ne zna direktor Miodrag Rakočević, iako je i sam glumac po obrazovanju. S druge strane, mi ne znamo i nismo uspeli da otkrijemo zašto gospodin Rakočević već godinama pokušava na sve načine da nas otera iz KC Čukarica.
I dok čekamo razrešenje, ostaje nam svima ona čuvena, utešna misao Pitera Bruka: ‘Pozorište postoji da bi nam pokazalo istinu i lepotu u svetu, ali i da bi nam pomoglo da se suočimo s onim najtežim u ljudskom iskustvu’.
Irena Dedakin/Nova
