Dok se mnogi pitaju koji su motivi milijardera za ulazak u politiku, on je na Iksu (Tviteru) otkrio svoj krajnji cilj.
To je uradio odgovarajući na naslovnu stranicu Tajma na kojoj uz naslov "Građanin Mask" i sliku vlasnika Tesle, SpejsEksa, Iksa, Neuralinka…, stoji lista sa ispunjenim ciljevima: postani najbogatiji čovek, kupi Tviter, lansiraj raketu, vrati raketu, ugradi čip u ljudski mozak, dovedi Trampa na vlast, radi iz Mar-a-Laga, ali i dva još neispunjena:
uštedi 2 biliona dolara i odleti na Mars.
"Da budem jasan, nisam davao nikakve intervjue medijima i ovo nije stvarno moja lista. Pokušavam da dovedem do toga da život postane multiplanetaran kako bih maksimalizovao mogući životni vek svijesti. Neke od stavki na listi su neophodne za to", napisao je Mask uz naslovnicu Tajma.
Magazin u svom tekstu o najbogatijem čoveku na svetu navodi da je, iako su na glasačkom listiću u SAD bili Donald Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vans, stvoren je utisak da je "neko drugi preuzeo kontrolu naše kolektivne sudbine".
"Znali smo ga već iz različitih uloga – tip je kupio Tviter i otpustio više od pola zaposlenih, izumitelj je koji je ponovo oživio svemirski program, tvorac je automobila u koja deca bulje. Iznenada, Ilon Mask ušao je u svet politike, predvodi mitinge, organizuje vladine sastanke, oblikuje agendu sledećeg predsednika SAD", napisao je Tajm i dodao:
"Vrednost njegovog bogatstva skočila je više od 50 milijardi dolara u sedmici poslije izbora, dostigla je više od 320 milijardi. Ali bogatstvo nikad nije bilo Maskova opsesija. Način na koji ulaže bogatstvo u projekte poput staklenika na Marsu dovoljan je dokaz da su njegovi snovi različiti od prosečnog Klingonca na svemirskom brodu Tramp.
Ljudi bliski Masku kažu da se njegov krajnji cilj nije promenio otkako je lansirao SpejsEks, svoju raketnu kompaniju, 2002. Više od dve decenije njegov sveti gral je Crvena planeta. To piše na njegovoj omiljenoj majici: "Okupirajmo Mars". "Sve je usmereno ka toj misiji", rekao je član njegovog društva koji je skoro pričao s njim o tome.
"On je shvatio da kontrola nad budžetom SAD, direktna ili indirektna, može da nas dovede do Marsa tokom njegovog života. Raditi to privatno je mnogo sporije".
