Manjinska vlada Francuske na čelu sa premijerom Mišelom Barnijeom upozorila je da će doći do unutrašnjih i spoljnih previranja ako ona, na zahtev opozicije, bude oborena izglasavanjem nepoverenja u parlamentu povodom budžeta za sledeću godinu, i to je, kako ocenjuje agencija Asošejted pres, njen poslednji pokušaj da spase sebe.
Barnije je ponudio kompromis opoziciji u pogledu odustajanja od nekih budžetskih rešenja, a prethodno je šef francuske diplomatije Žan-Noel Baro upozorio na "haos i rasulo" ako do glasanja o poverenju stvarno dođe.
"U vreme kad je rat na našem pragu, kad je planeta u previranjima, kad Kina i SAD žele da napreduju brže od nas... ti što donose odluku da obore Barnijeovu vladu i liše Francusku budžeta biće odgovorni za haos i rasulo", rekao je Baro.
Premijer Barnije, konzervativac u alijansi sa centristima francuskog predsednika Emanuela Makrona, prethodno je u televizijskoj izjavi priznao krhku poziciju svoje vlade u pogledu glasanja o ključnom budžetskom paketu nakon što je liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen zapretila pokretanjem procedure za glasanje o poverenju vladi ukoliko se budžetski predlog ne izmeni tako da se iz njega ne odstrani poskupljenje struje i ako se državne penzije ne uvećaju počev od januara.
Barnijeov kompromis, koji je on izneo , odnosi se na odustajanje od poskupljenja takse sa električnu energiju.
Zakon o budžetu mora biti usvojen do 21. decembra, a Barnijeova vlada se do sada oslanjala na podršku krajnje desnice nakon parlamentarnih izbora na kojima je Nacionalno okupljanje osvojilo najviše glasova, ali nedovoljno da formira vladu, nakon što su se u drugom krugu izbora, levica, centrar i degolistički desničari udružili protiv te stranke i umanjili joj uspeh iz prvog kruga.
Barnije je rekao da će, u slučaju izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi, zahvaljujući, kako je rekao, "alijansi" levice i krajnje desnice, "doći do velike oluje i vrlo ozbiljnih potresa na finansijskim tržištima".
Francuska je pod pritiskom Evropske komisije, izvršnog tela Evropske unije, da smanji svoj kolosalni dug, pa Barnijeova vlada želi da u sledećoj godini, uštedom od 60 milijardi evra, smanji državni deficit sa procenjenih šest odsto bruto domaćeg proizvoda na pet odsto.
Ministar finansija Antoan Aman izjavio je da neslaganje sa vladom nije razlog da se "zemlja gurne u budžetski i finansijski nepoznate vode".
Međutim, predsednik Nacionalne skupštine Jael Braun-Pive rekao je ove sedmice da Francuska, po svom ustavu i drugim pravilima, neće biti u riziku od gašenja vlade kao u SAD, pa da to poremeti pružanje mnogih usluga i finansiranje zaposlenih u državnim službama.
Matilda Pano, liderka krajnje levice u parlamentu, rekla je da Barnijeova vlada "može da objašnjava kako će ovo da bude katastrofa, invazija skakavaca, nuklearnih akcidenta, ali u stvarnosti imamo ono što je potrebno da se obezbedi kontinuitet (rada) države".
Pano je zatražila i da se umesto desničarskog formira levičarski kabinet - nešto što je Makron letos odbio, imenujući premijera iz konzervativne, degolističke desnice.
Sledeći ključni test za Barnijeovu vladu dolazi u ponedeljak, kada će se u Skupštini glasati o budžetu za socijalno osiguranje koji izaziva podele.
