Vlada premijera Francuske Mišela Barnijea pala je, pošto su se poslanici krajnje levice i krajnje desnice udružili u skupštini da joj izglasaju nepoverenje.
To je prvi pad neke francuske vlade od 1962. godine.
Povod je bio kontroverzni budžet za 2025. godinu, koji je Barnije odlučio da "progura" na osnovu ustavnog ovlašćenja koje francuskoj vladi omogućuje da prekoči glasanje u parlamentu - s tim što tada izlaže sebi mogućnosti da joj se u tom istom parlamentu glasa o poverenju.
Pošto je Barnije preskočio parlament na osnovu pomenutog zakonskog člana, levičarska koalicija Nepokorena Francuska i desničarsko Nacionalno okupljanje najavili su glasanje o poverenju, što se i desilo.
Za njihovu inicijativu glasao je 331 poslanik. Neophodni minimum je 288.
Po izglasavanju nepoverenja, Barnije će biti prinuđen da podnese ostavku, a predsednik države Emanuel Makron moraće da predloži novog mandatara za sastav vlade, drugi put od prevremenih izbora u julu koji su izrodili duboko fragmentisani parlament.
Na izborima, najviše glasova osvojilo je desničarsko Nacionalno okupljanje na čelu sa Marin le Pen, koje međutim niti ima dovoljnu većinu za samostalno formiranje vlade niti ima saveznike sa kojima bi moglo da formira vladajuću koaliciju.
Barnijeova vlada bila je manjinska, i opstajala je uz podršku Nacionalnog okupljanja, a potom je, pod pritiskom Evropske unije da Francuska smanji svoj veliki deficit, skrojila budžet sa nizom kontroverznih rešenja koja su razbesnela i Nacionalno okupljanje i Nepokorenu Francusku.
Ustupak Barnijea u pogledu odustajanja vlade od poskupljenja struje nije zadovoljio.
