Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žofre je u Beogradu izrazio očekivanje da će Unija u januaru otvoriti Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom i ukazao da je neophodan intenzivniji rad na reformama na evropskom putu.
"Srbija je ove nedelje pozvana da predstavi pregovaračku poziciju za poglavlja koja još nisu otvorena u okviru Klastera 3. To je važan korak napred. Cilj je da početkom naredne godine otvorimo Klaster 3", rekao je Žofre za RTS.
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).
Žofre je za RTS rekao i da celokupna vlada Srbije "mora intenzivnije da radi na reformama", posebno u oblasti vladavine prava, ističući da je sada akcenat na reformama u vezi sa medijima i izborima.
On je kazao da će "prva tranša" od 112 miliona evra, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, verovatno početkom 2025. godine biti isplaćena Srbiji, jer postoje "neki tehnički koraci" koji moraju da budu urađeni.
Upitan da li očekuje da će Priština da odreaguje na očekivani poziv Saveta EU za opšte poslove da bez odlaganja formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), Žofre je podsetio da obe strane moraju da ispune obaveze preuzete u dijalogu pod okriljem Unije.
"Savet EU je ponovio da obe strane moraju da ispune preuzete obaveze, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov Implementacioni aneks. Tu se posebno pominje osnivanje ZSO, jer je to pitanje već dugi niz godina na stolu. Naša pozicija se nije promenila, taj korak je važan i nastavićemo da insistiramo na tome", naveo je.
Žofre je pozdravio ovonedeljni dogovor glavnih pregovarača Beograda i Prištine u briselskom dijalogu, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, o formiranju zajedničke komisije o nestalim licima.
"To je pre svega humanitarno pitanje. Nažalost, imamo oko 1.600 ljudi čija sudbina još nije poznata, potrebno je dati odgovore porodicama nestalih. Komisija će početi sa radom u januaru, nadamo se da će doneti rezultate, pozdravljamo konstruktivan pristup tom humanitarnom pitanju", kazao je Žofre.
