Rifat al Asad, stric nedavno svrgnutog sirijskog lidera Bašara al Asada, koristio je savetnika iz poreskog utočišta Gernzi kako bi prikrio i upravljao svojim bogatstvom, koje uključuje ogromno carstvo nekretnina širom Evrope vredno stotine miliona evra.
Prema navodima tužilaca, ovo bogatstvo je stečeno ilegalnim prisvajanjem sredstava iz sirijske državne kase tokom višedecenijske vladavine Asadove porodice.
Poznat kao „Kasapin iz Hame“ zbog brutalnog gušenja pobune u tom sirijskom gradu 1982. godine, Rifat al Asad suočava se sa optužbama za ratne zločine koje su protiv njega pokrenuli švajcarski tužioci. Već 2020. godine francuski sud osudio ga je za proneveru državnih fondova i pranje novca, a francuske vlasti su mu zaplenile imovinu vrednu 90 miliona evra.
Međutim, najnovija istraga koju su zajednički sproveli Gardijan i Biro za istraživačko novinarstvo otkriva da je Rifat koristio usluge savetnice iz Gernzija, Žinet Lui Blondel, kako bi upravljao svojim bogatstvom. Blondel je u martu 2024. godine kažnjena novčanom kaznom od 210.000 funti i zabranjeno joj je da obavlja funkciju direktorke u periodu od devet godina.
Žinet Lui Blondel je prvobitno zaposlena kao lična asistentkinja Rifatovog sina, a kasnije je postala finansijski konsultant za celu porodicu. Upravljala je složenom mrežom trustova i kompanija koje su prikrivale pravo vlasništvo nad nekretninama i imovinom.
Prema regulatornom izveštaju, u jednom trenutku je čak koristila svoj lični bankovni račun za prenos 1 miliona evra trećim licima u ime Rifata. Iako je u zvaničnim dokumentima regulatora on označen kao „Klijent 1“, detalji slučaja i dokazi prikupljeni od međunarodnih tužilaca jasno ukazuju da je reč upravo o Rifatu al Asadu.
Carstvo nekretnina i luksuz širom Evrope
Rifat al Asad, brat bivšeg sirijskog predsednika Hafiza al Asada, živeo je u izgnanstvu od 1984. godine, nakon neuspelog pokušaja državnog udara protiv svog brata. Tokom egzila, izgradio je imperiju nekretnina vrednu 800 miliona evra, koja obuhvata luksuzne rezidencije, vile i poslovne prostore u Parizu, Londonu, Marbelji i drugim evropskim gradovima. Njegovo bogatstvo je bilo zaštićeno složenom mrežom fiktivnih kompanija, dok su formalni vlasnici bile treće osobe ili članovi njegove porodice – od četiri žene i 16 dece – kako bi se izbeglo povezivanje s Rifatom.
Među njegovim najpoznatijim nekretninama su:
„Witanhurst“ imanje u Londonu, druga najveća privatna rezidencija u britanskoj prestonici, odmah posle Bakingemske palate. Rifat je ovu nekretninu prodao 2007. godine za 32 miliona funti, nakon što je imanje godinama bilo zapušteno.
Vila u South Street-u, Mejfer, London, vredna 50 miliona funti, posedovana preko kompanije registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Nekretnina je zamrznuta 2017. godine na osnovu britanskih zakona o zapleni imovine stečene kriminalom.
Luksuzno imanje u Leatherhead-u, Sari, koje je uključivalo sedam spavaćih soba, teniski teren, bazen i teretanu. Imovina je prodata 2016. godine za 4 miliona funti pre nego što su tužioci uspeli da je pravno zamrznu.
Sedmospratna vila na Aveniji Foš u Parizu, jednoj od najskupljih ulica u Francuskoj, koja vodi do Trijumfalne kapije. Umetnine i vredni predmeti iz ove vile prodati su na aukciji, ali sama nekretnina je pod merom zamrzavanja.
32 apartmana u Parizu na Aveniji predsednika Kenedija, koja se prostire uz obalu Sene nedaleko od Ajfelovog tornja.
Imanje „La Máquina“ u Marbelji, vredno 60 miliona evra, koje zauzima trećinu letovališta Benahavis. Postoje izveštaji da je porodica Asad planirala da ovo imanje pretvori u luksuznu enklavu isključivo za bogate Sirijce.
Španski tužioci tvrde da je Rifat kupovao ove nekretnine koristeći 200 miliona dolara ukradenih iz sirijske državne kase i dodatnih 100 miliona dolara „pozajmice“ iz Libije.
Tužioci su optužili Rifata za korišćenje ilegalno stečenih sredstava proisteklih iz kriminalnih aktivnosti poput ucena, šverca, pljačke arheoloških artefakata, preuzimanja tuđe imovine i trgovine drogom.
Rifat je 2021. godine napustio Francusku i vratio se u Siriju, samo nekoliko dana pre nego što je francuski sud potvrdio njegovu kaznu od četiri godine zatvora zbog pranja novca i poreske prevare. Njegova trenutna lokacija nije poznata, a pokušaji da se stupi u kontakt s njim preko sirijske ambasade u Londonu ostali su bezuspešni. Njegova porodica dobila je azil u Moskvi, ali se ne zna da li se i Rifat trenutno nalazi tamo.
Uloga finansijskih savetnika u prikrivanju bogatstva
Slučaj Žinet Lui Blondel baca svetlo na ulogu poreskih utočišta kao što je Gernzi u skrivanju bogatstva pojedinaca optuženih za ratne zločine i finansijski kriminal. Blondel je bila ključna figura u Rifatovoj mreži, jer je radila na uspostavljanju trustova i poslovnih struktura koje su služile za prikrivanje vlasništva nad njegovom imovinom.
Blondel je prekršila zakone Gernzija tako što je upravljala trustovima, iako samo regulisane kompanije imaju pravo da obavljaju takve aktivnosti. Takođe je preuzela čak 11 direktorskih funkcija istovremeno, dok je zakonski maksimum osam.
Posebno zabrinjava što je 1 milion evra prošao kroz njen lični bankovni račun, nakon čega je Blondel izvršila 150 pojedinačnih uplata trećim licima u ime svog klijenta. Regulator iz Gernzija je naveo da je time povećan rizik da se Blondel koristi za pranje novca, iako ona nije prepoznala tu opasnost.
Uprkos ozbiljnim optužbama, protiv Blondel nije pokrenut krivični postupak, već je regulator Gernzija izrekao novčanu kaznu i zabranu rada. Kritičari, poput Suzan Havli, izvršne direktorke organizacije Spotlight on Corruption, smatraju da su ovakve kazne nedovoljne. Prema njenim rečima, „ako se koriste samo regulativne mere, poput novčanih kazni i diskvalifikacija, ne može se zaustaviti pranje prljavog novca kroz finansijske sisteme“.
Gernzi će sledeće godine biti pod nadzorom „Moneywall-a“, tela Saveta Evrope, koje će proceniti njegovu sposobnost da se bori protiv pranja novca. Prethodni izveštaj iz 2015. godine utvrdio je da je broj krivičnih istraga i osuda na Gernziju bio nesrazmerno mali u odnosu na veličinu njegovog finansijskog sektora.
Ovaj slučaj otkriva koliko su poreska utočišta ključna za omogućavanje ratnim zločincima i kleptokratama da sakriju svoje bogatstvo u srcu Evrope, daleko od očiju pravde.
Mila Marinović /NOVA
