Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je za agenciju Beta da je aktuelni predsednik i kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović i dalje uverljivi favorit za pobedu u drugom krugu predsedničnih izbora u Hrvatskoj, u nedelju, 12. januara.
Milanović je relativni pobednik prvog kruga izbora, pre dve sedmice, s osvojenih 49,09 odsto glasova i umalo mu je izbegla pobeda u prvom krugu za šta mu je nedostajalo manje od jedan odsto glasova. Protivkandidat u drugom krugu mu je kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i partnera s desna, Dragan Primorac koji je osvojio 19,35 odsto glasova.
"Nema nikakvih promena u ove dve sedmice (između dva kruga izbora) i moje uverenje je da je sve ispod 65 odsto glasova neuspeh za Milanovića, a ispod 30 odsto za Primorca, neuspeh za HDZ", rekao je Puhovski za Betu.
Za Milanovića je u prvom krugu glasalo gotovo 800.000 birača, a za Primorca oko 315.000. Aktuelnom predsedniku nedostajalo je nešto više od 14.000 glasova da pobedi u prvom krugu izbora.
Puhovski je podsetio da Milanović uživa široku podršku, što su pokazali glasovi iz prvog kruga, pa je tako, procenio je Puhovski, on dobio glasove celog SDP, barem trećine glasova zeleno-leve patforme Možemo, između 10 i 15 odsto glasova HDZ, ali i trećinu glasova desnice. S druge strane, Primorac nije uspeo da dobije ni sve glasove glasača HDZ.
Osvrnuvši se na jedinu debatu kandidata uoči izbornog drugog kruga koja je održana na HRT, Puhovski je kazao da ona nije donela nikakvu promenu u odnosu snaga.
On je ocenio da je premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković oštećen izrazito lošim rezultatom kandidata HDZ na predsedničkim izborima, ali da će njegova pozicija zavisiti od Milanovićevog ponašanja u drugom predsedničkom mandatu.
Ako Milanović nastavi da se ponaša kao dosad, Plenković će moći da se predstavlja kao brana protiv njega, dodaje analitičar, dok bi Plenkovićeva pozicija slabila ako bi se Milanović "ponašao pristojno i u skladu s Ustavom, kao u ovoj kampanji".
"Ne treba, međutim, očekivati takvu promenu", ukazao je Puhovski.
Na pitanje šta će Milanovićeva pobeda značiti za njegovu bivšu stranku, SDP, Puhovski je odgovorio da će oni ostati "njegov prilepak".
"I to do te mere da svaku njegovu poziciju ili podržavaju eksplicitno ili prećute ako je preočito u suprotnosti sa socijaldemokratskim načelima. Sa žalosnim izuzetkom dobre Milanovićeve inicijative za priznavanja Palestine, što SDP nije prihvatio, a Možemo je to imao u programu", rekao je Puhovski.
Što se tiče regionalne politike, Puhovski ne očekuje nikakvu promenu u tom smislu.
U hrvatskoj javnosti Milanović (58) se u pet godina predsedničkog mandata učvrstio na poziciji najoštrijeg kritičara vlade premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića.
Aktuelni predsednik, iza kojeg stoji SDP i grupa stranaka levog centra i centra, u predsedničkoj kampanji je optuživao Plenkovića i HDZ za sistemsku korupciju i ugrožavanje demokratije, predstavljajući se kao jedina brana nameri HDZ da ovlada institucijama.
HDZ kandidata Dragana Primorca, Milanović je okarakterisao "lažnim kao novčanica od 13 evra i dosadnim kao prijateljska utakmica" i ponavljao da je Plenković "njegov vlasnik".
Iako je navodio važnost lojalnog odnosa sa saveznicima i ponavljao da je Hrvatska deo Zapada, Milanović je isticao očuvanje nacionalnih interesa i više puta se usprotivio slanju hrvatskih vojnika "u tuđe sukobe", misleći na Ukrajinu.
Kampanju je uglavnom vodio slanjem poruka putem društvenih mreža.
I dok Milanović kritikuje Plenkovića da bespogovorno sluša Brisel, premijer je više puta optužio Milanovića za kršenje Ustava i da je ruski igrač koji svojim potezima narušava kredibilitet zemlje u EU i NATO.
Isto je ponavljao i Primorac (59), koji je isticao da će, za razliku od Milanovića, biti predsednik koji "ujedinjuje" i koji je jasno zapadno orjentisan.
On je tokom kamanje nekoliko puta rekao da bi uslovio ulazak Srbije u EU otvaranjem arhiva JNA i dostavom podataka o nestalima u Vukovaru.
Primorac, bivši HDZ ministar obrazovanja u vladi Ive Sanadera, već je bio kandidat za predsednika 2009. kada je isključen iz HDZ pošto se samostalno kandidovao na izborima iako je ta stranka imala svog službenog kandidata. Tada je osvojio ispod šest odsto glasova.
