Poštovanje, doktore Ivanove, i hvala vam na vremenu koje ste izdvojili za nas. Verujem da će svi koji budu čitali ovaj intervju imati velike koristi, a i priliku da vas bolje upoznaju. Kada bih vas pitao: ko je dr Dragan Ivanov i čime se bavi? Kako biste to objasnili našim čitaocima u nekoliko rečenica?
Dr Dragan Ivanov: Medicinski fakultet završio sam u Novom Sadu, a zatim sam upisao postdiplomske studije koje su se bavile vegetarijanstvom, odnosno lipidima, masnoćama, aterosklerozom i kardiovaskularnim bolestima. Moju tezu odbranio sam 1993. godine.
Specijalista sam interne medicine. Dugi niz godina radio sam kao profesor gde sam budućim vaspitačima predavao predmete vezane za vaspitanje, dečje bolesti, prevenciju i najvažnije faktore za razvoj i očuvanje zdravlja. Radio sam u državnoj firmi, domu zdravlja, hitnoj pomoći, a već dvadesetak godina radim kao privatni doktor i imam internističku ordinaciju u Novom Sadu.
Ono što je specifično za mene jeste da svakom pacijentu, uz medikamente, nastojim da uključim promenu životnog stila, zdravu ishranu i prirodne biljne preparate. Uvek prvo pokušavam lečiti pacijenta prirodnim lekovima, promenom životnog stila, pravilnom ishranom, uključivanjem zdravih principa, pa tek onda, ako je potrebno, dodajem medikamente.
Ovakav pristup lečenju vidim kao više povezanih točkova. Put ka zdravlju je kao vožnja automobilom - ne možemo putovati na jednom točku i očekivati isceljenje. Znači, potrebni su i medikamenti, prirodni lekovi, vežbanje, ishrana, antistresni program, i tek kad sve to uključim u terapiju pacijenata, vidim prave rezultate.
Hvala, doktore. Kao što ste spomenuli, u svojim studijama bavili ste se vegetarijanskom ishranom pa bih vas pitao otkud uopšte interesovanje za vegetarijansku ishranu i šta vas je motivisalo da se time dublje bavite?
Dr Dragan Ivanov: Razlog je jednostavan i vrlo jasan. Rođen sam kao vegetarijanac, što znači da nikada nisam jeo meso. Kada sam bio mali, a i kasnije na studijama, svi su se uvek čuđili kako to da sam vegetarijanac, a visok sam 185 centimetara, upisujem fakultet i normalno funkcionišem.
To im je bilo neobično, jer nisam izgledao kao neko bez energije i snage. Nakon završetka fakulteta, želio sam naučno istražiti ovaj specifičan način ishrane i dati stručno obrazloženje.
Tokom mojih studija, dok sam pripremao svoju magistarsku tezu, boravio sam u Kanadi, gdje sam imao priliku da slušam predavanja dr. Davida Jakinsa, direktora Instituta za nacionalnu ishranu Kanade. On je prvi ukazao na lekovitost dijetalnih vlakana i bio je vegetarijanac.
Pozvao me je da dođem na njegov institut i razgovaramo o ovoj temi. Tada sam želio otkloniti zablude koje postoje o biljnoj ishrani i pokazati da ona ima značajno mjesto u prevenciji i terapiji brojnih zdravstvenih problema. Ko bi, ako ne doktor koji je celi život vegetarijanac, trebalo da priča o vegetarijanstvu?
To je tada bio "bum". U to vreme, u bivšoj Jugoslaviji nije bilo nijednog naučnog rada o vegetarijanstvu. Počeo sam sa istraživanjima 1989. godine, i u ispitivanje su bili uključeni vegetarijanci od Slovenije do Makedonije. Kada smo objavili naše radove, svetski časopisi su ih prihvatali i objavljivali. Tada je vegetarijanstvo tek počelo da se probija u zvaničnu medicinsku literaturu.
Dakle, još osamdesetih godina krećete sa idejom o vegetarijanstvu, dok je ono tada još bilo relativno nepoznato. Da li je bilo teško? Koje prepreke ste imali na početku?
Dr Dragan Ivanov: Prva prepreka bila je već pri prijavljivanju teze. Moj mentor i ja smo se dogovorili da ne koristimo reč "vegetarijanstvo" u naslovu, već smo temu nazvali "Lipidi i ateroskleroza u specifičnim uslovima ishrane".
Da smo koristili termin "vegetarijanstvo", pitanje je da li bi naučno-nastavno veće fakulteta odobrilo tu tezu. Međutim, kada su videli da su naši radovi prihvaćeni i objavljeni u ozbiljnim naučnim časopisima, počeli su shvatati da je to ozbiljna tema.
Nažalost, to je bilo vreme sankcija i ekonomske krize u Jugoslaviji, kada su plate bile izuzetno niske, pa nismo mogli otići na sva naučna okupljanja na koja smo bili pozvani. Kasnije, zahvaljujući naučnim istraživanjima i slavnim ličnostima koje su počele promovisati vegetarijanski način ishrane, zvanična medicina više nije mogla ignorisati tu temu.
Šta za vas znači „zdrav način ishrane” i kako biste ga definisali?
Dr Dragan Ivanov: Kada govorima o ishrani treba da shvatimo da postoji nekoliko principa zdrave ishrane. Neki kažu da je najvažniji princip od svega po malo. Treba sve jesti ali po malo. Ja mislim da je to pogrešan princip. Ispada da trebamo jesti po malo žabe, pacove, ako je to taj princip. Prvi i najvažniji princip je kvalitativni princip. U životu mi uvek treba da težimo prema kvalitetu pa onda možemo razmišljati o kvantitetu.
Prvi i najvažniji princip jeste izbor idealne i zdrave hrane, a onda drugi princip jeste da od te hrane uzimamo po malo. Odnosno da primenimo kvantitativni princip ili princip umerenosti. Ono što jedemo da je zdravo. Med je zdrav. Ako ga jedemo previše neće nam biti dobro. Znači, moramo razmišljati i o količini.
Sledeći princip je kad jesti, a kad ne jesti. Autofagija je neke stvari složila i pokazala da je važno sta jedemo i koliko, ali i kada jedemo, a kada ne jedemo.
Sledeći princip: važno je kombinovati hranu. Neke namirnice ne idu zajedno. Nije dobro za isti obrok jesti i kiseli kupus i grožđe. To naš stomak ne voli i zbunit će se. Isto tako važno je kako pripremamo hranu.
Imamo hranu koju ne trebamo termički obrađivati, pre svega voće i salate. Neku hranu, poput mahunarki treba tehnički obraditi jer je ta hrana tada varljivija i pogodna za digestivni sistem, a i utiče na naše zdravlje.
To su neki, da kažem, ključni principi za mene. Kada sve te principe ispoštujemo, onda možemo reći da se zdravo hranimo.
Možete li nam reći doktore koje su glavne zdravstvene prednosti vegetarijanske ishrane?
Dr Dragan Ivanov: Znači prva stvar što je bila bitna u priči o vegetarijanstvu i tome da nauka počne priznavati vegetarijanstvo, to je činjenica da vegetarijanci, iako ne jedu meso, mogu da žive.
Druga stvar je da duže žive nego oni koji se hrane uobičajenim stilom ishrane, a to je ovaj stil prehrane koji imamo poslednjih decenija posle drugog svetskog rata gde se svakog dana jede meso i namirnice koje su bogate ugljenim hidratima i belim brašnom i proizvodima od belog brašna.
Dokazano je da trudnice koje su vegetarijanke, rađaju zdravu decu i ta deca uspešno rastu i razvijaju se. Rođen sam kao vegetarijanac 1957 godine u Čurugu, selu u Vojvodini. Najveće selo u Vojvodini, već i na Balkanu.
Moja majka je pre mog začeća i rođenje postala vegetarijanka. Sve vreme trudnoće je bila na ishrani bez mesa i kad sam se rodio imao sam pet i po kila. Znači, vegetarijanka, trudnica je rodila dete od pet i po kila. Sve vreme dojenja je ona bila vegetarijanka. Moj sin ima sada 31 godinu i rođen je kao vegetarijanac. Isto je i moja žena sve vreme trudnoće, dojenja, bila vegetarijanka. Moja prabaka je bila vegetarijanka. To je meni dalo hrabrost i odvažnost da ja uđem u ovakvo jedno istraživanje i da se držim tih principa.
Pitali ste koje su prednosti: duže žive vegetarijanci, ređe oboljevaju od velikog broja savremenih bolesti. Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u Severnoj Americi, Aziji i Evropi. Vegetarijanska ishrana deluje preventivno i ima svoje nezaobilazno terapijsko mesto kod, maltene, skoro svih kardio vaskularnih bolesti, pre svega: hipertenzije, angina pektoris, srčanog infarkta, srčane slabosti.
Vegetarijanska ishrana deluje preventivno i terapijski na osobe sa moždanim udarom. Kod insulinske rezistencije, šećerne bolesti, preterane gojaznosti, biljna ishrana utemeljena na prirodnim, neprerađenim namirnicama, pre svega na voću, žitaricama, mahunarkama i salati, takođe deluje na ovaj rastući zdravstveni problem. Sve više ljudi ima, i zbog ishrane i zbog sedećeg stila života, insulinsku rezistenciju, povećanu telesnu težinu, povećanu hipertenziju i zbog toga klize ka šećernoj bolesti.
Zatim, određene maligne bolesti: rak debelog creva, rak pankrasa, rak želuca, rak jetre, rak dojke, rak prostate, maligne bolesti limfnih čvorova, maligne bolesti krvi, odnosno leukemiju. Zatim autoimune bolesti su statistički znatno ređe kod vegetarijanaca.
Pokazano je da vegetarijanska ishrana, i uopšte zdrava ishrana deluje na ankcioznost, depresiju i da može nam pomoći u postizanju vedrijeg, prijatnijeg raspoloženja. Teško je naći danas savremenu bolest gde vegetarijanska ishrana ne bi imala svoju terapijsku i preventivnu vezu.
O vegetarijanskoj ishrani postoje predrasude i ljudi imaju određeni strah: ako budem vegetarijanac onda cu imati nedostatak vitamina B12, gvožđa itd. Koji su najvažniji nutrijenti koje vegetarijanci treba da prate (npr. B12, omega-3 masne kiseline, gvožđe) i kako ih mogu nadoknaditi?
Dr Dragan Ivanov: Hajde najpre da krenemo od Omega 3 masnih kiselina. Mi kad kažemo Omega 3, odmah mislimo na morske ribe i plodove. To je ono prvo što nam klikne u glavi, ali pitanje je odakle morskim ribama i plodovima Omega 3 masne kiseline. Majka svih Omega 3 masnih kiselina i od koje potiču sve ostale masne kiseline je Alfa Linoleinska kiselina.
Ta kiselina je biljnog porekla. Morske ribe jedu morski zeleniš, alge, morsku travu, planktone. U njima se nalazi Alfa Linoleinska kiselina. Kada nju pojedu, onda ribe od nje prave ostale ćerke Omega 3 masne kiseline. Alfa Linoleinska kiselina se nalazi u lanenom semenu, orasima, zelenoj salati, kupusu, karfiolu, peršunovom list, celerovom list i drugom povrću.
Moja majka, baka i moja supruga sada, kad se napravi jelo, one iseckaju peršunov, celerov list i stavljaju na gotova jela. Zašto? Pa tu se nalaze Omega 3 masne kiseline koje su izbegle termičku obradu i nisu dobila negativna dejstva. To su namirnice koje sadrže Omega 3 masne kiseline. Kad ukucamo na internet videćemo da prirodne Omega 3 masne kiseline biljne namirnice.
Ja kad jedem orah, lešnik, badem, kikiriki, mahunarke sve sadrže Omega 3 masnu kiselinu i organizam sam napravi ono što mu treba. To je zabluda da vegetarijancima preti manjak Omega 3 masne kiseline.
Druga stvar: gvožđe. Ja sam ispitivao vegetarijance i ni jedan nije imao manjak gvožđa. Stručni radovi su pokazali da biljna ishrana obezbeđuje potrebe za svim mineralima pa i za gvožđem.
Činjenica da i vegetarijanac ili vegetarijanka može imati nedostatak gvožđa, ako ima pojačano menstrualno krvarenje ili neku bolest, ali nije uzrok tome biljna ishrana nego neki drugi zdravstveni problem koji ta osoba ima.
Jedini ozbiljan prigovor ili jedino što ja pacijentima koji žele preći na vegetarijansku prehranu savetujem, kontrolišite jedanput godišnje vitamin B12. Ovaj vitamin nalazi se u jagnjetini, teletini, u mesu biljojeda. Od kuda biljojedima vitamin B12 ako oni ne jedu meso?
Dokazano je da bakterijska flora, pozitivne bakterije koje žive u čoveku, u životinjama, prirodnim izvorima koji teku iz stena, planina, sadrže te bakterije. Onda se te bakterije sintetišu i razvijaju u vitamin B12.
Problem je što savremeni stil ishrane, antibiotska terapija, puno pesticida koji se nalaze u biljnoj hrani, uništavaju te bakterije pa onda postoje rizici da oni koji ne koriste kravlje mleko, mlečne prerađevine, jaja i meso, postanu osobe sa deficitom vitamina B12.
Kontrolišite jedanput godišnje vitamin B12, ako je potrebno koristite suplement. Oni koji koriste mleko i mlečne proizvode i jaja, uneće dovoljno vitamina B12 u svoj organizam.
Pokazano je da biljni proteini imaju veču sintetsku moć i da su poželjniji za ishranu čoveka nego životinjski proteini. Postoji mit o proteinima. Ljudi misle da su proteini životinjskog porekla mnogo bitniji i važniji, što je greška. Možemo posmatrati životinjski svet i videt ćemo da su biljojedi daleko krupniji, mišićaviji i izdržljiviji nego mesožderi u životinjskom svetu.
Drugi mit o proteinu je kvantitativni. Mit je da treba jesti što više proteina. U današnjem stilu ishrane tri do pet, a neki i šest posto proteina unose više nego što treba. Proteina treba biti 10 do 12 posto zastupljeno u ishrani, a današnji stil ishrane sadrži 40 do 50 posto proteina u obroku.
To dovodi do određenih zdravstvenih problema, menjanja kiselosti organizma i ozbiljnih zdravstvenih problema koji nastaju zbog preteranog unosa proteina, prvenstveno životinjskog porekla.
Kako pravilno preći sa mesne ishrane na vegetarijansku bez negativnih posledica po zdravlje?
Dr Dragan Ivanov: Ja bih rekao da ne prete nikakve zdravstvene posledice. Pre svega, radi se o tome da se ljudi trebaju navići na novi ukus – promenu ukusa. Kada odemo na pijacu, treba da promenimo fokus sa štandova s mesom na one gde se nalaze biljne namirnice.
Orašasti plodovi, recimo, prava su nutritivna bomba – sadrže proteine, kvalitetne masti, minerale, bogati su vitaminom E i pružaju sitost i energiju. Treba ih jesti i imati ih nadohvat ruke. Mahunarke su odlični i idealni izvori proteina, kao i pečurke i kinoa.
Pokazano je da kilogram polena sadrži više proteina nego kilogram mesa. Tačnije, da bismo uneli istu količinu proteina kao iz kilograma polena, morali bismo pojesti šest do sedam kilograma mesa. Još jedna važna informacija: polen sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ako svakog dana unesemo kašiku polena, nećemo uneti samo aminokiseline već i mnoštvo drugih važnih nutrijenata.
Prva stvar pri kupovini jeste da se fokusiramo na namirnice biljnog porekla. Treba istražiti kako se priprema hrana koju ranije nismo koristili. Ja, recimo, ranije nisam konzumirao kinou, ali kada ju je moja supruga pripremila, shvatio sam da je veoma ukusna i bogata proteinima.
Čia semenke su danas postale veoma popularne i predstavljaju fantastičan izvor hranljivih sastojaka, uključujući omega-3 masne kiseline i proteine.
Mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja, mogu biti dobar izbor u prelaznom periodu. Ne moramo odmah preći striktno na vegetarijansku ishranu – mlečni proizvodi i jaja mogu biti deo naše ishrane u početku. Ipak, treba biti oprezan sa kajmakom, pavlakom, puterom i masnim sirevima. Nije isto popiti jedan jogurt ili pojesti jednu pavlaku. Nije problem ako dodamo kašiku pavlake u čorbu, ali pojesti celu čašicu pavlake znači preteran unos zasićenih masnoća.
Nije teško biti vegetarijanac. Moja majka i druge žene vegetarijanke prave fantastične sarme, vrlo ukusne punjene paprike, šnicle, ćufte, pa čak i viršle bez mesa. Oni koji ih probaju, a ne znaju da su biljnog porekla, misle da sadrže meso.
Koja su najbolja biljna rešenja za unos proteina, posebno za sportiste i aktivne osobe?
Dr Dragan Ivanov: Vidite, sportisti i bodibilderi imaju specifične prehrambene zahteve koji se razlikuju od potreba prosečnog čoveka. Njihova ishrana je drugačija od moje – ja, recimo, vozim bicikl, igram košarku i idem u teretanu, ali se ne opterećujem unosom proteina. Međutim, oni koji rade teške fizičke poslove ili intenzivno vežbaju imaju drugačije nutritivne zahteve.
Novak Đoković, na primer, kao vegetarijanac postiže vrhunske rezultate. Karl Luis i Mark Spic, slavni plivači, takođe su bili vegetarijanci. Moj lični trener je vegetarijanac, a kada biste ga videli, rekli biste da ne može proći kroz vrata – osvaja medalje na takmičenjima.
Dakle, za izgradnju mišićne mase sportistima su potrebni kvalitetni biljni proteini: mahunarke, orašasti plodovi, proteini lana, kokosa, graška, pečurke, kinoa, polen, kuvana jaja i sirevi.
Postavio bih vam jedno pitanje: u kom periodu ljudsko biće najbrže dobija na telesnoj masi? Od rođenja do prve godine života, kada beba utrostruči svoju težinu. A šta tada jede? Majčino mleko. Hajde da analiziramo šta majčino mleko sadrži – kakav je odnos proteina, masti i ugljenih hidrata?
Oko sedam do osam procenata majčinog mleka čine proteini, dok dominiraju ugljeni hidrati. Dakle, suština nije samo u unosu proteina, već i u tome kako ih naše telo koristi. Važan je hormon rasta, melatonin, kiselost i alkalizacija organizma – sve to utiče na apsorpciju proteina i izgradnju mišića.
Da li je vegetarijanska ishrana pogodna za sve uzraste, uključujući decu, trudnice i starije osobe? Da li postoji veza između vegetarijanske ishrane i dugovečnosti?
Dr Dragan Ivanov: Postoji pet "plavih zona" na planeti – područja gde ljudi žive najduže. U ovim regionima proučavano je kako životni stil i ishrana utiču na dugovečnost. Na primer, u gradu Loma Linda u Kaliforniji, većina stanovnika su vegetarijanci i poznati su po dugovečnosti. Slična situacija je i u Sardiniji, Okinavi i Kostariki.
U ovim zonama ljudi se hrane pretežno biljnom hranom, konzumiraju vrlo malo mesa i izbegavaju prerađene proizvode, salame, kobasice i slatkiše. Ishrana im se zasniva na voću, povrću, zelenilu, maslinama i maslinovom ulju. Zaključak je da biljna ishrana, naročito neprerađena, doprinosi dugovečnosti i boljem zdravlju.
Koji su vaši omiljeni brzi i zdravi vegetarijanski obroci?
Dr Dragan Ivanov: Mogu vam reći kako pripremam svoj doručak. Uveče uzmem dve kašike čia semenki i dve kašike mlevenog lana. Dodam dve supene kašike rogača, dve kašike kokosovog proteina i malo kakaa, a zatim prelijem toplom vodom. Ostavim preko noći da nabubri. Ujutru zasladim medom ili urmama, dodam banane, maline, borovnice ili drugo omiljeno voće.
Ovo je jednostavan i brz obrok, a uz to i sirov. Dodam i zobene pahuljice kako bih upotpunio obrok. Tokom noći započinje proces klijanja i enzimske aktivnosti, što dodatno poboljšava nutritivnu vrednost. Nakon toga pojedem i tridesetak badema ili lešnika.
Kako izbeći zamke prerađene hrane u vegetarijanskoj ishrani?
Dr Dragan Ivanov: Naravno, postoje zamke. Govoriću o ishrani, alkalizaciji i toksinima koji oštećuju naš mozak i nervni sistem. Pazite, danas je veoma teško kupiti hranu u marketu, a da ne sadrži ozbiljne toksične sastojke.
Jedan deo mog predavanja u Torontu biće posvećen upravo organskim i neorganskim toksinima koje unosimo u organizam i njihovom uticaju na mozak, koncentraciju, mentalni zamor i raspoloženje. Ako neko želi da se hrani zdravo, najbolji savet je da sami pripremate svoje obroke.
Na primer, jutro treba započeti unosom puno voća – spomenuo sam već svoj doručak, koji je izuzetno zdrav i hranljiv. Takođe, treba unositi neprerađene mahunarke poput graška, pasulja, leblebija, sočiva i kinoe, koje su bogate proteinima i ne sadrže pesticide.
Jedan dan možemo jesti boraniju sa prosom i integralnim hlebom – to su idealni obroci. Kada sami pripremamo hranu, izbegavamo konzervanse, hemikalije i pesticide. Voće i povrće je važno pravilno prati, ali ga nikako ne treba izbegavati.
Ja, na primer, voće i povrće perem u vodi sa dodatkom zeolita. Uzmem kafenu kašiku zeolita, sipam je u vodu, dodam voće ili povrće i ostavim ih da odstoje pola sata. Zeolit veže za sebe toksične supstance, mikotoksine i mikroorganizme, čime hrana postaje zdravija i spremna za konzumiranje.
Zašto je važno da savremeni čovek zna više o toksinima i alkalizaciji organizma?
Dr Dragan Ivanov: Danas je izazovno živeti u savremenom svetu – bilo da govorimo o Evropi, Americi ili drugim razvijenim zemljama – i pritom sačuvati zdravlje. O tome govorim na svojim predavanjima širom sveta, od bogatih do siromašnih zemalja. Stalno me pozivaju da gostujem u medijima jer pokušavam ljudima da prenesem praktična znanja o zdravom životu i prevenciji savremenih bolesti.
Dokazano je da kiselost organizma ima ogroman uticaj na mozak, nervni sistem, emocije i raspoloženje. Takođe, utiče na stanje mišića.
Recimo, kada imate upalu mišića, zapravo dolazi do nakupljanja mlečne kiseline u mišićima. Kada se mišići zakisele, postaju upaljeni i bolni. Isti proces se dešava u svim ćelijama i organima – kada se poveća kiselost, dolazi do upala, smanjene funkcije, starenja i propadanja tkiva.
Zato je izuzetno važno znati šta unosimo u organizam kako bismo održali poželjan kiselo-bazni balans. Pokazano je da ne samo ishrana, već i celokupan način života, uključujući i napitke, utiče na to da li će naše telo biti više alkalno ili kiselo. Jedna knjiga čak kaže: Alkalizujte se ili ćete umreti pre vremena.
Ovo je tema o kojoj želim da govorim – kako alkalizovati organizam, održati zdrav balans i izvući maksimum iz našeg tela i mozga.
Druga tema predavanja odnosi se na toksine. Suzio sam fokus jer smo danas izloženi ogromnoj količini toksina iz hrane, vode i vazduha. Teško ih je potpuno izbeći, ali možemo naučiti kako da ih smanjimo i smanjimo njihov negativan uticaj na naše zdravlje.
Govoriću o različitim vrstama toksina – organskim i neorganskim – kao i o nekim nematerijalnim toksinima, poput negativnih obrazaca razmišljanja koji deluju kao otrovi za naše telo.
Očuvanje mozga i detoksikacija organizma biće teme mog drugog predavanja.
Kao internista sa više od četrdeset godina iskustva, tokom predavanja ću odgovarati i na pitanja publike.
Z.S.
Predavanja će se održati 22. i 23. februara u Hotelu Sheraton, 801 Dixon Rd, Etobicoke u Torontu od 18 časova.
