Da li će se i šta desiti u narednih mesec dana u vezi sa strukturom vlasništva kompanije, niko ne može da kaže. NIS je u Srbiji krupan ekonomski faktor, ali za Ruse i Amerikance nije, već je isljučivo politička stvar.
Za sada, građani ne primećuju nikakve nestašice goriva ni na NIS-ovim, ni na drugim pumpama. To je trenutno stanje, a šta sledi na duži rok na osnovu onoga što sada znamo, u priči Željka Veljkovića, reportera Dnevnika na TV Nova.
Dobre vesti je naravno doneo predsednik koji nas je iste večeri spasao prvo od rata u Bosni, a onda i od američkih sankcija. Ovaj natčovek je zatim na instagramu sve to objavio, doduše ne skoro sve, pa nije baš do kraja jasno da li je odlaganje sankcija za 30 dana dobra vest. Jer što bi bila kad je nadležna ministarka rekla, a onda i ponovila da građani sankcije ne bi ni primetili.
„Mi smo naravmo se pripremali na najlošiji scenario – da do odlaganja ne dođe i spremili smo sve mere da danas sve nastavi da funkcioniše kao i do sada. Znači da nema promena za građane Srbije“, kaže Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.
Ali ipak, ministarka je odahnula kad je čula da se sankcije odlažu za 28. mart.
„Svakako jedna jako lepa vest za građane Srbije“, rekla je Đedović Handanović.
Na NIS-ovim pumpama stanje skoro redovno, osim što je kao i na svim pumpama u Srbiji, gorivo po cenama u evropskom vrhu, a februarsko povećanje akciza koje naplaćuje država pomoći će da tako i ostane još dugo. Primetno je ipak, da plaćanje trenutno nije moguće Master karticama pojedinih banaka.
Ali kad se skloni na stranu usiljeni optimizam, čak i ekonomisli tradicionalno naklonjeni državi, priznaju da bi sankcije, kad god da nastupe izazvale ozbiljne probleme, pa je odlaganje kratkoročno dobra vest.
„Dobro ovo je ona onaj tip vesti očekivano neočekivane odluke, nadali smo se da se nešto može desiti u minut do dvanaest, desilo se na našu sreću. Dakle nije konačno rešenje, ali jeste da se zaista obradujemo.
Znači ne moramo da razmišljamo odnosno naredni dan da smo u velikom problemu“, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Predsednik na instagramu nije podelio celo obaveštenje koje je dobio sa druge strane okeana, pa ostaje nejasno kakve se transakcije očekuju da NIS učini do pa je zbog njih rok produžen. Snažna je poruka amerikanaca ipak to što nisu odobrili traženi rok od 90 dana, već samo trećinu toga.
„Ne znamo šta tačno još sve piše ispod ovih tačaka, ali je to snažna poruka da to nije 90 nego 30 dana i piše da treba da završe odobrene transakcije.
Dakle mi sami treba da saznamo koje su to transakcije koja je američka administracija dozvolila da se završe do tog roka, do tog tog, jest trebalo je danas, a ustvari sad će biti za 28 mart.
Znači da li je možda već ruska strana nešto krenula da radi“, kaže Ivan Radak, Forbes Srbija.
Da je nešto krenula da radi videlo se iz sitnih promena u vlasništvu NIS-a tako što je ruski Gasrpom njeft preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gasprom, pa je možda i to doprinelo odlaganju.
„Da vam kažem, ovog puta moguće je da, mada je zaista u poslednjem momentu promenjena vlasnička struktura u Nisu ipak može se reći da je to isto bila jedna crtica koja je možda je promenila odluku tako da smo dobili ovih mesec dana“, kaže Nebojša Atanacković, vlasnik benzinske pumpe.
A šta će se dešavati tokom tih mesec dana i šta će biti posle, e to je već iz šturih informacija teško shvatiti.
„Nažalost u te njihove odluke jako tim birokratskim rečnikom napisane pravnički, mi teško ih je protumačiti. Dakle vi u ranijum dokumentima imate da ćerke firme Gaspromnjefta spuste se ispod 50% dakle moguće da je to jedna od opcija.
Naravno ljudi ne veruju to zato što imamo onu izjavu njihovog prethodnog državnog sekretara gde on kaže da mora ruski kapital da izađe“, ističe Radak.
Sudbinu NIS-a po svemu sudeći rešavaće Rusi i Amerikanci, a posledice izostanka dogovora snosila bi Srbija.
NIS je jedna od najvećih kompanija u Srbiji i ovom delu Evrope. On direktno i indirektno stvara između tri i četiri odsto srpskog BDP-a, u ukupnim poreskim prihodima budžeta učestvuje sa oko 16 odsto i od njega zavisi oko 37.500 radnih mesta.
Na tržište Srbije isporučio oko 80 odsto svih derivata u prošloj godini, od čega oko 40 odsto direktno, kroz svoju mrežu benzinskih stanica i još toliko preko stanica drugih kompanija.
