Nije prošlo mnogo od Trampove odluke da zamrzne finansijsku pomoć Zapadnom Balkanu, kada mi je stigao poziv od službenice Sintije iz USAID-a, koji se uveliko sprema za rastanak sa svojim najpouzdanijim poslovnim partnerom – Vladom Republike Srbije.
Da bi dokumentacija bila potpuna, rekla je Sintija, potrebno je da iz raznih oblasti društva, u kome je USAID delovao, neko napiše neformalnu evaluaciju o trajnom doprinosu ove agencije. Pošto im je potreban i jedan pogled iz kulture, žrebom su izvukli mene i zamolili me da im napišem tekst, naravno, bez honorara.
Uostalom, kazala je Sintija, ova agencija je od 2001. do danas uložila boga oca u upravljačke resurse Republike Srbije. Skoro 1,2 milijarde dolara. Bilo bi dobro da nova američka administracija vidi kakvi su rezultati postignuti na terenu. Tanja Miščević, ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije, sredinom prošlog novembra je počela pregovore sa direktorkom USAID za Evropu oko finansiranja novih programa u Vladi Srbije za period od 2026. do 2031.
Međutim, svim tim divnim snovima došao je kraj. Dosta smo mi davali, opomenula me je Sintija, sad je red na vas. Eto, Goran Vesić se već otvorio poklonivši Generalštab za izgradnju Trampovih kula. To je vid saradnje koji se oberučke pozdravlja iz Vašingtona.
Šta sam drugo mogao nego da Sintiji pošaljem jedan pohvalan izveštaj iz ugla radnika zaposlenog u kulturi. Odmah na početku istakao sam da je naprednjačka administracija mnogo naučila kroz USAID reformu javne uprave u Srbiji. Pre svega, novina u delovanju SNS funkcionera postala je ekonomičnost i multidisciplinarnost, koju zagovara i Ana Brnabić, jedna od osnivača NALED-a. Nijedan SNS funkcioner više ne radi samo jedan posao.
Odnosno, ako je postavljen za odbornika, on je dužan da za isti novac radi dvokratno, pre podne u lokalnom parlamentu, a po podne na ulici. To je pokazao jedan od najboljih polaznika edukativnog programa – odbornik Milija Koldžić koji se istakao u prebijanju studenata FDU.
Koldžić i drugovi su pokazali zavidni nivo poznavanja borilačkih veština, metode maskiranja i verbalne mimikrije, čime su izazvali zabunu kod pretučenih studenata koji su pomislili da su oni samo huligani, ali ne i gradski funkcioneri. To se nikada ne bi postiglo da ti odbornici nisu prošli kroz program USAID-a.
Ispostavilo se takođe da su naprednjaci na najvišim funkcijama ujedno i najkreativniji. Kao Damir Zobenica koji je izdavao naređenja o vređanju ljudi na blokadama, odnosno poslanik Vladimir Đukanović koji je predvodio falangu batinaša u Skupštini, ili gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić koji je spojio više dimenzija delovanja, da bi mu na kraju samo sprint pomogao da pod kišom jaja napusti svoje radno mesto. Verovatno – zauvek.
Nisam zaboravio da pohvalim ni Aleksandra Jokića, koji je završio više fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i postao nosilac funkcija na svim nivoima, ali se istakao kao batinaš studenata na ulici.
Ni Dejan Ristić, ministar informisanja, ne zaostaje za svojim kreativnim kolegama. Između objavljivanja rekordnih uspeha svog resora, on poziva članice Plenuma Narodne biblioteke Srbije i preti „krvavom osvetom“ i „ritualnom sečom glava“ kada SNS jednom ponovo bude stao na klimave noge.
Svoje multidisciplinarno delovanje sigurno je naučio na programima Agencije SAD za međunarodni razvoj, dok se terminološki, kao i svi ostali naprednjački funkcioneri, još uvek oslanja na domaću pamet.
Saša Ilić/Radar
