Na glavnom graničnom prelazu južno od Montreala, St-Bernard-de Lacolle, primećena je pojačana aktivnost potencijalnih izbeglica, koja se poklapa sa istekom privremenog statusa stotina hiljada migranata u SAD-u. Među zvaničnicima je primetno strahovanje da će to dovesti do novog priliva ljudi u Kanadu.
Podaci Agencije za pograničnu službu pokazuju da je broj zahteva u porastu od trenutka kada je Donald Tramp izabran za predsednika. Mnogi su uplašeni jer znaju da je deportacija počela, a počela su da im stižu i obaveštenja američkih vlasti o ukidanju migrantskog statusa.
Od početka godine, u martu ih je na ovom prelazu bilo 1.356, a u prvih pet dana aprila čak 557. Međutim, broj zahteva je sada ipak otprilike dvostruko manji nego u istom periodu prošle godine, kada su aerodromi bili glavna ulazna tačka za azilante.
Američka unutrašnja bezbednost saopštila je prošlog meseca da ukida privremeni status za 532 hiljade ljudi iz Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, koji su u zemlju došli o svom trošku, uz finansijsko sponzorstvo. Taj status im se završava 24. aprila.
U avgustu se, pak, ukida privremeni zaštićeni status za još preko milion migranata, ponovo iz Venecuele i Haitija.
Kanadsko-američki sporazum o bezbednoj trećoj zemlji zahteva da migranti zatraže azil u prvoj zemlji u koju stignu, što znači da ne mogu da dođu do SAD-a, a potom da traže azil u Kanadi. Izuzeci obuhvataju osobe koje imaju člana porodice u Kanadi, maloletnike bez pratnje, ili bilo koga ko ilegalno pređe i krije se u Kanadi dve nedelje pre nego što zatraži azil.
Ovo pitanje pojavilo se i u predizbornim kampanjama. Zanimljivo je da novi lider liberala Mark Karni, za razliku od svog prethodnika Džastina Trudoa, ne odobrava traženje azila osobama koje su napustile SAD. Lider konzervativaca Pjer Polivr okrivio je liberale za ono što je nazvao pokvareni imigracioni sistem, i založio se da onima, koji su zaista ugroženi u inostranstvu, treba dozvoliti da ostanu.
