Vest o smeni Majkla Melouna sa mestra trenera Denver Nagetsa iznenadila je mnoge, ali je prema informacijama iz krugova blistkih timu iz Kolorada to moglo da bude očekivano.
Dve strane – uprava Denvera sa jedne, odnosno trener Majkl Meloun sa druge, imali su dva totalno različita viđenja onoga što se dešava na parketu, ali i kako bi trebalo da izgleda budućnost ovog tima.
O tome je, naime, pisao Zek Lou još krajem 2024. godine.
On je tokom svog podkasta govorio o stanju u ekipi iz Kolorada, i tom prilikom izneo u javnost neke informacije koje, iz ove perspektive, pokazuju kakav stav o Nikoli Jokiću imaju čelnici Nagetsa.
Naime, u Nagetsima su bile suprotstavljene dve različite „struje“. Prvu je činio Meloun, čija logika je bila jednostavna – maksimalno iskoristiti to što se u timu nalazi Nikola Jokić, okružiti ga talentovanim igračima sa ciljem da bude napadnuta nova šampionska titula.
Sa druge strane nalazila se „struja“ koju je prevodio Kalvin But, sada već bivši generalni menadžer tima, koji je smatrao da je „bolje forsirati mlade igrače, pa makar na uštrb rezultata“.
Te njihove razmirnice su navodno dovele do totalnog narušavanja atmosfere u timu, a portal „Bleecher Report“ je naveo i da su navodno Meloun i But čak „sabotirali jedan drugog“.
Ko je u pravu? Meloun je, poučen 2023. godinom, želeo da upotrebi isti recept i na krilima iskusnih igrača pokuša da na tom talasu dođe do još neke titule. I to je ono što su priželjkivali navijači ovog tima, ali i ljubitelji košarke u Srbiji zbog Jokića.
Sa druge strane, Butova logika je utemeljenje imala u „održivosti kluba“ i želji da ekipa ima budućnost – pa makar ispaštali rezultati u ovom trenutku. Problem te logike je prva zvezda Nagetsa.
Naime, veliko pitanje je da li će Denver u skorijoj budućnosti imati igrača poput Jokića (odgovor je – ne), i da li će i za deset godina u Koloradu igrati momak koji je već petu godinu zaredom u najužem izboru za nagradu MVP-ja.
To znači da je takozvani „prozor“ za napad na titule sad. But, ali čini se i ostatak uprave Denvera, nsiu razmišljali tako već su Jokića posmatrali kao nekoga ko će ekipu držati pri vrhu čak i ukoliko bi ga okružili igračima u najmanju ruku upitnog kvaliteta, te praktično svog najboljeg igrača svesno na neki način „žrtvovali“ kako bi dobili košarkaše koji bi za pet, šest, sedam godina Nagetse mogli da drže makar na granici plej-ofa.
Reći da u tome nisu uspeli je, što bi Englezi rekli, „understatement“. Naprotiv, ovaj tim Nagetsa teško da bi mogao i do plej-ofa, da nije Jokića. U suprotnom, utisak je da bi mnogo pametnije „odradili“ bukvalno čitav period nakon osvojene titule.
Pred Denverom su sada dva „putića“ – jedan vodi ka totalnom „resetu“ ovog leta i kreiranju tima koji će zapravo biti sposoban da Jokiću pomogne, drugi vodi ka povratkom u ponore prosečnosti na koje su Nagetsi navikli tokom svih decenija postojanja pre pojave centra iz Sombora, koji bi, u tom slučaju, veoma lako naredne sezone mogao da bude deo nekih Los Anđeles Lejkersa, Boston Seltiksa, možda čak i Finiks Sansa… Drugim rečima, nekog tima koji zna šta Jokić donosi – i želi to da, za razliku od uprave Nagetsa, pretoči u konkretan rezultat u vidu šampionskih prstenova.
Strahinja Nikolić
