"Ceo život bio je posvećen službi Boga i svoje Crkve", naveo je kardinal.
"Učio nas je da živimo uz vrednosti Jevanđenja sa verom, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, posebno za najsiromašnije i marginalizovane," dodaje se u objavi, prenosi agencija AP.
"S ogromnom zavalnošću za njegov primer istinskog učenika Gospodnjeg, predajemo dušu pape Franje beskrajnoj Božjoj ljubavi", rekao je kardinal.
U saopštenju Vatikana objavljeno je da je papa Franja umro na Uskršnji ponedeljak, 21. aprila 2025. u 89. godini u svojoj vatikanskoj rezidenciji, u Kasa Santa Marija.
Papa je umro manje od 24 sata od pojavljivanja na Trgu svetog Petra, juče, na dan Uskrsa. Bio je u kolicima i mahao sa balkona Bazilike Svetog Petra okupljenim vernicima, i čestitao im Uskrs. Njegovu tradicionalo Uskršnje obraćanje pročitao je pomoćnik, pored kojeg je papa sedeo.
Posle Uskršnje poslanice, papa je provozan u svom papamobilu oko Trga, a povorka sa njim stajala je više puta i bebe su mu donošene da ih blagosilja.
Ko bi mogao da postane novi papa
Smrt pape Franje, izazvala je nagađanja o njegovom nasledniku, koji će biti poznat kada se pojavi beli dim iz dimnjaka Sikstinske kapele posle složenog i tajnovitog postupka izbora.
S obzirom na prirodu kardinalskih imenovanja koje je papa Franja izvršio tokom svoje vladavine, očekuje se da će novi papa biti poreklom takođe izvan Evrope, te da će biti još jedan progresivac, koji se suprotstavlja konzervativnom krilu Rimokatoličke crkve, piše Rojters.
Među potencijalnim kandidatima za novog papu pominju se arhiepiskop Marseja Žan-Mark Avelin (66) iz Francuske, kardinal Peter Erdo (72) iz Mađarske, kardinal Mario Greh (68) sa Malte, kardinal Pjetro Parolin (70) iz Italije, kardinal Luis Antonio Gokim Tagle (67) iz Filipina, kardinal Džozef Tobin (72) iz Njujorka u SAD, kardinal Peter Kodvo Turkson (76) poreklom iz Gane, nadbiskup Bolonje Mateo Marija Cupi (69)…
Izborni proces biće održan nakon što papa Franja bude sahranjen, a novog poglavara tajnim glasanjem izabraće čanovi konklave u koju, nakon smrti ili ostavke pape, mogu ući kardinali mlađi od 80 godina.
Očekuje se da će među njima biti i kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup.
Do izbora novog pape Kardinalski zbor upravlja Rimokatoličkom crkvom.
Složeno glasanje otkriće veruju li sadašnji kardinali, od kojih je većinu postavio papa Franja, da su njegovo prihvatanje liberalnih društvenih vrednosti i njegova progresivna reformska agenda otišli predaleko ili je potreban period povlačenja.
Kardinali će odrediti datum početka konklave nakon što idućih dana počnu pristizati u Rim.
Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se skupljaju određenog dana, ali ne pre 14. ni posle 20. dana od smrti pape, u crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, okupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, te u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.
Kardinali glasaju za željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana, pa i mesecima.
Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor, a beli dim biće znak da je novi papa izabran.
Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg svetog Petra.
Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima: „Habemus Papam“ (Imamo papu), a zatim će predstaviti novog poglavara njegovim izabranim papskim imenom.
Katolička crkva trenutno ima 252 kardinala, od kojih je 138 mlađih od 80 godina, odnosno s pravom glasa. Čak 109 kardinala sa pravom glasa imenovao je papa Franja, 22 njegov prethodnik Benedikt, a pet Papa Jovan Pavle II.
Kardinali se „stvaraju“ na ceremonijama koje se nazivaju konzistorijumi, na kojima dobijaju prsten i zaklinju se na lojalnost papi.
Papa Franja održao je deset konzistorija i svakim od njih povećavao je izglede da njegov naslednik bude neki drugi neevropljanin, ojačavši Crkvu u mestima gde je ili neznatna manjina ili gde raste brže nego na uglavnom stagnirajućem Zapadu.
Većina kardinala vekovima su bili Italijani, osim u periodu kada je sedište papinstva bilo u Avinjonu – između 1309. i 1377. godine, kada su mnogi bili Francuzi.
Iako Evropa i dalje ima najveći udeo kardinala sa pravom glasa – oko tri odsto, to je pad u odnosu na 52 odsto 2013. godina, kada je papa Franja postao prvi latinoamerički poglavar Katoličke crkve. Druga najveća grupa izbornika dolazi iz Azije i Okeanije, sa oko 20 odsto.
