Dok ime Nikole Tesle danas blista na vrhu svetske naučne istorije, ime njegovog oca, prote Milutina Tesle, ostajalo je decenijama u senci. Iako ga biografi često usputno pominju, tek je nedavno ozbiljnije otkrivena njegova uloga u formiranju genija iz Smiljana.
Nepravdu dugogodišnje zapostavljenosti ispravio je srpski publicista i teslolog Milovan Matić iz Brusa, koji je, nakon 25 godina istraživanja, objavio knjigu „Srpski prota Milutin Tesla“ 2016. godine. Ovo prvo sveobuhvatno delo o ocu slavnog naučnika izdala je Lavra manastira Studenica. Matić smatra da svet mora da sazna da je Milutin Tesla, pravoslavni sveštenik, negovao skladne odnose sa rimokatolicima i muslimanima i govorio najmanje osam svetskih jezika.
„Tokom rada pronašao sam brojne dokaze da je Milutin govorio slovenski, staroslovenski, mađarski, nemački, engleski, francuski, grčki, ruski, italijanski i španski jezik“, kaže Matić i dodaje da je Milutin bio dopisnik „Srbskog dnevnika“, kao i više austrijskih listova.
Zbog slabijeg zdravlja rano je napustio vojnu školu i prešao na bogosloviju u Plaškom, nakon čega je službovao kao paroh u Štikadi, Senju, Smiljanu i Gospiću.
Milutin Tesla (1819–1879) bio je istaknuti sveštenik, prosvetitelj, pesnik, poliglot i narodni borac. Rođen je u selu Raduč u Lici, kao sin vojnog starešine Nikole Tesle i Ane Kalinić, iz ugledne porodice oficira i sveštenika. Iako je karijeru započeo u vojsci, zbog jedne stroge opomene odlučuje da zauvek napusti vojni poziv i posveti se veri i duhovnoj službi.
Kao sveštenik Srpske pravoslavne crkve, delovao je u sredinama u kojima su živeli i katolici i muslimani, s kojima je gradio odnose zasnovane na međusobnom poštovanju. Bio je izuzetno obrazovan, bavio se filozofijom, čitao Getea i Šilera, a pored teoloških i duhovnih tema, pisao je i o obrazovanju, zdravlju, prirodnim nepogodama i društvenim pitanjima.
Autor je i pesama, od kojih je jedna, „Pozdrav novog leta“, posvećena administratoru Eparhije gornjokarlovačke, Sergeju Kaćanskom – pesma koju je upravo Matić uspeo da pronađe među arhivskom građom.
Njegova rečitost i inteligencija ostavile su dubok trag i na sina Nikolu. Tesla je kasnije pisao o ocu kao o izuzetno učenom čoveku, velikom govorniku i retkom misliocu.
„Bio je filozof, pesnik, prirodnjak, sjajan besednik. Imao je takvu moć pamćenja da je recitovao duga dela na više jezika. U šali je tvrdio da bi mogao da rekonstruiše klasična dela ako bi ona ikada bila izgubljena“, pisao je Nikola Tesla u svojoj autobiografiji.
Milutin je 1873. godine dobio visoko odlikovanje – Zlatni krst za zasluge prvog reda od cara Franca Jozefa, priznanje koje su prenele i tadašnje bečke novine. Ipak, poslednje godine njegovog života obeležile su porodične i društvene nedaće – raspad Vojne krajine, briga o mnogobrojnoj porodici i teška bolest Nikole Tesle, koji je devet meseci ležao prikovan za postelju.
U jednom od presudnih trenutaka, Milutin je sinu obećao da će ga poslati na najbolju tehničku školu na svetu – obećanje koje je zauvek promenilo tok istorije.
Milutin Tesla je preminuo iznenada, dok je Nikola boravio u Americi, te nije uspeo da prisustvuje očevom pogrebu. Ipak, deset godina kasnije, 1889. godine, Tesla se vratio u Smiljan kako bi mu podigao spomenik.
„Tek kao zreo čovek, uvideo sam kakvu je snagu, dostojanstvo i požrtvovanost nosio moj otac“, zapisao je Tesla.
U selu Botunja kod Brusa, Milovan Matić čuva više od 12.000 dokumenata u svojoj ličnoj „Teslinoj biblioteci“. Među njima se nalazi više od 2.000 zapisa koji do sada nisu bili poznati ni stručnoj ni široj javnosti. Matićev rad, čija je srž upravo figura Milutina Tesle, postaje neizostavan doprinos pravilnom razumevanju nasleđa jednog od najznačajnijih umova u istoriji čovečanstva – i njegovog, podjednako vrednog, oca.
