Kabinet predsednika Francuske je pred samita NATO-a koji će biti iduće nedelje u Holandiji, večeras saopštio da se ne može od Evropljana zahtevati drastično povećanje izdataka za odbranu dok SAD vode "trgovinski rat".
Neimenovani savetnik predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) je rekao novinarima da "kada tražimo napor od stanovništva, teško je istovremeno voditi trgovinski rat jer ne smemo zaboraviti da su ljudi čije su svakodnevne potrebe skuplje zbog trgovinskog rata, isti oni koji su poreski obveznici i od kojih ćemo morati da tražimo napor" za naoružavanje.
Lideri zemalja Severno-atlantskog saveza sastaju se u utorak i sredu u Hagu gde se očekuje da će razgovarati o povećanja svojih izdataka za odbranu i bezbednost na pet odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP): 3,5 odsto za vojne izdatke i 1,5 odsto za izdatke za bezbednost u najširem smislu.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) je prvobitno predložio da se to odloži za 2032. godinu, a nekoliko zemalja smatra i taj rok nerealnim, "tako da se unutar Alijanse vodi rasprava o tom cilju do 2035. godine" i to "sa klauzulom o srednjoročnom preispitivanju 2029. godine", saopštio je kabinet predsednika Francuske i dodao da će na stolu biti predlog da to bude 2035. godina.
Premijer Španije Pedro Sančes (Sanchez) ocenio je da je davanje pet odsto BDP-a za odbranu "nerazumno".
Do sada je zahtev za izdatke za odbranu članica NATO-a bio dva odsto BDP-a, a nekim državama su trebale godine da i to dostignu.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) insistira da evropski saveznici učine više da bi preuzeli odgovornost za svoju bezbednost.
"To povećanje mora da se desi ne zato što to od nas neko traži, već zato što to dugujemo sebi. Evropljani su u oblasti bezbednosti na neki način dugo bili slepi putnici" uz SAD, rekao Makronov savetnik.
