Ugledni naučnik iz Tivta iz protesta vratio odlikovanje predsedniku Srbije i podržao studente u blokadi
Svetski poznati naučnik koji živi u Tivtu, dr Miodrag Grbić, genetičar iz oblasti molekularne biologije i entomologije, vratio je iz protesta prema politici koju srpske vlasti sprovode prema Univerzitetu u Beogradu, Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena kojim ga je povodom Dana državnosti Srbije 15.februara, prošle godine odlikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovo visoko odlikovanje inače, dodeljuje se pojedincima ili institucijama za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblastima predstavljanja države i njenih građana.
Orden Karađorđeve zvezde ima tri stepena, ustanovljen je oktobra 2009. a prvi put je dodeljen ukazom predsjednika Republike Srbije 2012. godine proslavljenom teniseru Novaku Đokoviću.
Iako je rođen u Novom Sadu, Miodrag Grbić za sebe uvek kaže da je Lastovljanin, žitelj istoimenog malog primorskog naselja kraj Tivta gdje od 1963. ima kuću koju su u Donjoj Lastvi izgradili njegovi roditelji, dr Vasa i dr Olga Grbić.
Tivat je jedino mjesto na području bivše Jugoslavije u kojem Grbić ima nekretninu jer je ovaj izuzetno interesantan naučnik ove prostore napustio još pre skoro 30 godina, zbog doktorskih studija u SAD i naučnog rada u Kanadi.
Grbić je potvrdio da je vratio Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena "kao akt solidarnosti sa profesorima i studentima, povodom dekreta da se naučni rad svede na jedan sat dnevno (famozni dekret 5-35), a sa kojim se u suštini, uništava Univerzitet kao naučna ustanova.
"Vlada Srbije krajem marta, pokušavajući da 'kazni' profesore tamošnjih univerziteta zbog podrške koju daju strudentima u blokadi koji tako izražavaju nezadovoljstvo i protestuju protiv vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, donela je novu 'Uredbu o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta''.
Njome je Vučićev režim pokušao da profesorima i drugom nastavnom osoblju na univerzitetima koji su već mesecima u blokadi, drastično smanji plate tako što će usred blokada, izmeniti odnos nastavnog i istraživačkog rada (do sada je bio 20-20 sati nedjeljno, a Uredbom se mijenja u 35-5 sati nedeljno u korist nastavnog rada koji je trenutno nemoguće obavljati zbog studentskih blokada).
Više od 450 profesora, asistenata i saradnika u nastavi Univerziteta u Beogradu, Pravnog, Građevinskog, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta muzičkih umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti, poslalo je odmah nakon toga, Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove a sporne Uredbe čijom bi primenom profesori fakulteta koji su u blokadi, primili tek oko 12,5 odsto svoje dosadašnje mesečne zarade.
"Kao gostujući profesor već sedam godina na Univerzitetu u Beogradu zaprepašćen sam uredbom 5/35, kojom se drastično smanjuje vreme za naučnoistraživački rad profesora sa 20 na samo 5 sati nedeljno. Ova Uredba donesena od strane vlade Srbije je atak na suštinu Univerziteta, razvoj znanja i naučnu i tehnolosku budućnost zemlje.
Kao neko ko je dobio odlikovanje baš za naučni rad, solidarišem se sa svojim kolegama i odlučio sam da vratim ovo odlikovanje u znak protesta protiv urušavanja univerziteta, smanjenja kvaliteta obrazovanja i dovodjena u opasnost tehnološkog razvoja zemlje", kazao je Miodrag Grbić.
On je poručio da živimo 21.vijek koji je "vek ekonomije znanja" i vreme koje "obeležava tehno-feudalizam gdje, ako nemate tehnološki razvijeno društvo, postajete tehnološki robovi."
"Da ilustrijem ovo jednim primerom: kada Elon Mask isključi svoj "Starlink" odbrana Ukrajine pada. Počinjemo da intenzivno koristimo vestačku inteligenciju, ali svakog časa onaj ko kontroliše vestačku inteligenciju može da je isključi.
Međutim prirodna inteligencija, jako obrazovanje i pionirski naučni rad ne mogu da se isključe. Ipak, ova uredba upravo to čini i predstavlja korak ka tehnološkom ropstvu koje predstoji društvima bez znanja i nauke", naglašava ovaj ugledni naučnik.
Miodrag Grbić je vanredni profesor na univerzitetu Western Ontario u Kanadi, gde vodi programe genomike artropoda i poljoprivredne genomike.
Dr. Grbić je završio osnovne studije na Univerzitetu u Novom Sadu gde je i magistrirao iz oblasti Entomologije.
Kao Fulbrajtov stipendista doktorirao je na Univerzitetu Wisconsin, Madison, SAD iz oblasti Biologije razvoja i Entomologije. Nakon postdoktorskih studija na Univerzitetu Cambridge (Engleska) u Wellcome Trust Institutu kao stipendista Human Frontier in Science programa, uspostavio je svoju laboratoriju na Univerzitetu Western Ontario u Kanadi.
Dr. Grbić je vođa projekta koji je sekvencirao prvi genom helicerata (druge najveće grupe organizama na zemlji), genom poljoprivredne štetočine Tetranychus urticaje kroz program koji je finansiralo Američko Ministarstvo energije (DOE).
Dr. Grbić vodi program genomike u poljoprivredi izučavajući interakcije između štetočina i biljke na genomskom nivou i razvijajući genomske tehnologije u zaštiti bilja (program finansiran os strane Genome Canada).
Skorašnji interes Grbića je arheogenomika gde je istraživao poreklo balkanskih naroda preko stare DNK. On je publikovao svoje radove u vodećim svetskim časopisima uključujući Nature i Cell i dobitnik je Premier’s Research Excellence Award (Ministry of Energy, Science and Technology of Ontario, Canada), Marie Curie Incoming International Fellowship (EU), Vanguard nagrade za razvoj patenata (Kanada) i ordena Karađorđeve zvezde drugog stepena za naučni rad u oblasti genomike.
Grbić je jedan od osnivača biotehnoloske kompanije Nanomitech. On je takođe gostujuci profesor na Univerzitetu La Rioja, Španija i na Univerzitetu u Beogradu (Srbija) i na Univerzitetu Crne Gore u Podgorici. Ističući da je lani dodelu ordena Karađorđeve zvezde doživio kao veliko priznaje za njegov lični i naučni rad kolega iz Srbije sa kojima je sarađivao, Grbiće je kazao da su rezultati zih istraživanja objavljeni u časopisu "Cell" "promenili istoriju Balkana i pokazali da naš DNK sadrži staroblkanske gene još iz Bronzanog doba, sa primesama Balto-Slovenskih gena koji su došli sa migracijama Slovenskih grupa sa severozapada Evrope, tako da smo starosedioci na ovim prostorima."
"Takođe, analiza modernih stanovnika bivših jugoslovenskih republika je pokazala da nema genetskih razlika između Srba, Hrvata, Bosanaca i Crnogoraca. Drugim riječima, genetski smo svi isti i prethodni ratovi na Balkanu su predstavljali bukvalno bezumne bratoubilačke ratove", podvukao je Grbić dodajući da pada nadstrešnice u Novom Sadu prošle godine i pogibije 15 ljudi u toj tragediji, a što je bio okidač za velike proteste stidenata protiv Vučića, on lično nije mnogo pratio političke prilike u Srbiji.
"Ali kao neko ko je živio u prvoj zgradi u Novom Sadu do železničke stanice, bio sam pod tom nadstrešnicom 1.000 puta u svom životu. Kada sam čuo o užasnoj tragediji koja se dogodila, počeo sam da pratim događaje i ubrzo je izašlo na videlo da je to bio rezultat neznanja, kršenja zakona (puštanje stanice u funkciju bez upotrebne dozvole) i na kraju sve to kao rezultat korupcije.
Naravno, neznanje, manjak obrazovanja i moralnih principa, kao i kupljene diplome, rađaju plodno tle za korupciju.”- kaže ovaj ugledni svetski stručnjak koji je iz bivše Jugoslavije otišao 1988-89. “kada je Slobodan Milošević dolazio na vlast, uvodeći turbo-folk nacionalizam i kult ličnosti, naš poznati sindrom "Vođe"."
Grbić priznaje da kada je god očekivalo da se prostor bivše Jugoslavije konačno demokratizuje, "dešavalo se suprotno".
"U to doba, razgovarajući sa svojim prijateljima govorio sam da nama ne treba vođa, već nam trebaju jake institucije i sistem koji funkcionise. Međutim bio sam velika manjina, mnogi su mi govorili da bez jakog lidera nema ništa, našta sam ih pitao: 'Da li znate ko je predsednik Švajcarske'? Svi su ostali nemi a moj odgovor je bio da sistem funcionise kao švajcarski sat bez vođe, ali sa jakim institucijama.
Sada, 36 godina posle ovoga vidim da je sazrela jedna generacija studenata, obrazovanih, kulturnih koje neće da odu kao što sam ja otišao, već hoće da naprave zemlju u kojoj znanje, pamet, obrazovanje se cijeni, a sloboda i pravda funkcioniše. Bore se upravo za ove ideje o kojim sam tako davno govorio.
Ti slobodoumni mladi ljudi su od strane režima tučeni pesnicama, kišobranima, bezbol palicama, gaženi automobilima a sada tučeni od strane policije. Oni se bore kulturno, demokratski, na jedan Gandijevski način i ovaj moj mali čin solidarnosti, predstavlja korak podrške njihovoj borbi i idejama", objasnio je Miodrag Grbić zašto je Aleksandru Vučiću vratio orden kojim ga je ovaj lani odlikovao.
Siniša Luković
