Ipak, iako bi Makronov odlazak bio pravi politički zemljotres na evropskoj diplomatskoj sceni, sve je više sumnji da bi to rešilo blokadu koja koči Petu republiku.
Problemi Francuske deluju dublje od jednog čoveka.
Makron već traži svog petog premijera za manje od dve godine, očekujući da će Fransoa Bajru biti smenjen u ponedeljak zbog nepopularnih mera štednje usmerenih na smanjenje ogromnog budžetskog deficita zemlje.
Ali da li bi novi kandidat za premijera mogao da progura milijarde evra ušteda koje su potrebne da bi se izbegla dužnička kriza? I da li bi novi vanredni izbori mogli da obezbede funkcionalnu većinu u parlamentu?
Ni jedno ni drugo ne deluje verovatno. Čak i ako bi Makron podneo ostavku, njegov naslednik bi se gotovo sigurno suočio sa istim preprekama.
Gotovo 70 godina institucije Pete republike odolevaju – bez obzira koliko puta su građani izlazili na ulice ili koliko dugo su štrajkovi trajali. Vlade su se smenjivale, ali predsednici su uglavnom ostajali do kraja mandata – iako gotovo uvek manje popularni nego na početku. Sistem je opstajao.
Ali danas je zakonodavna vlast u blokadi, budžetski pregovori su u ćorsokaku, a glasine o socijalnim nemirima sve su glasnije.
Finansijska tržišta su uzdrmana, a i sam Bajru upozorava da Parizu preti grčki scenario, ukoliko ne smanji javnu potrošnju.
U takvom kontekstu, lider krajnje desnice Žordan Bardela (Nacionalno okupljanje) i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon otvoreno pozivaju Makrona da podnese ostavku.
Šira debata o njegovom odlasku više nije bizarna ideja – sada uključuje i ugledne političke komentatore, pa čak i neke figure sa centra i desnog centra.
„To sada čujemo čak i od ljudi bliskih Makronovom krugu“, kaže Matje Galar, analitičar iz Ipsos France. „Neprijatnost je stvarna“.
Smatra se, međutim, da je malo verovatno da će Makron odustati – ne samo zato što su predsednički izbori zakazani tek za 2027. već i zato što njegov prevremeni odlazak ništa ne bi rešio.
Istraživanja pokazuju da bi novi parlamentarni izbori u narednim nedeljama najverovatnije doveli do još jednog „zaleđenog“ parlamenta, uz dodatno jačanje krajnje desnice Marin Le Pen.
S. D./Danas
