Takođe, poziva se međunarodna zajednica da stane na stranu studenata, a Evropska unija da konkretno uslovi Beograd na putu ka članstvu poštovanjem vladavine prava. Inicijativa za ovu peticiju krenula je sa američkog Univerziteta Stenford.
Do sada je peticiju potpisalo više od 2.000 ljudi širom SAD, Latinske Amerike, Tajlanda, Sirije, Bangladeša, Australiji i drugih zemalja, piše N1.
Potpisnici su, kako objašnjava reporterka, zabrinuti zbog represije nad studentima i mirnim demonstrantima, a traže demokratiju i punu transparentnost nad slučajem pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.
“Kažu da je demokratija u Srbiji pod opsadom, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktično napravio informacioni monopol, da su izbori obeleženi neregularnostima, da je Freedom House, renomirana američka organizacija koja meri slobode u svetu, Srbiju pre koji godinu stavila iz grupe delimično slobodnih zemalja stavila u autokratske hibridne režime. Uzimajući sve to u obzir oni kažu da će morati da postave pitanje može li Srbija uopšte kao takva, sa autoritarnim tendencijama, da postane članica EU”.
Potpisnici se obraćaju i EU i traže od nje da “Srbiju uslovi na putu ka članstvu”, te smatraju da bi kao prioritet trebalo staviti izmene izbornih zakona i prakse u Srbiji, onako kako je preporučio OEBS.
Profesor političkih nauka sa Stenforda Alberto Dijaz Kajeras, koji vodi Centar za demokratiju, razvoj i vladavinu prava, bio je jedan od inicijatora ove peticije.
Kako kaže, odlučio se da je pokrene nakon što je boravio u Novom Sadu na akademskoj konferenciji koju nisu mogli da održe na Univerzitetu, usled blokada.
Objašnjava da se tada povezao sa kolegama u Novom Sadu, kao i sa kolegama u Nemačkoj, kada su rešili da je studentskoj borbi potrebna pomoć.
“Shvatili smo da studenti osećaju da njihov pokret ne dobija dovoljno međunarodne pažnje. Protesti su postali u međuvremenu nasilniji, ali smo osetili i da se dešava neka promena u odnosu Brisela prema Vučiću, koji vrlo uspešno igra geopolitičku igru”, objašnjava profesor Dijaz Kajeras.
“Srbija je mala zemlja, ali je jako važno ono što se tamo dešava jer možemo i da naučimo lekciju šta su to Srbi uspeli da učine, a drugi nisu”, zaključuje on.
Reporterka iz Vašingtona kaže za N1 da su razlozi akademaca za ovu peticiju to da “imaju moralnu obavezu kada vide da se demokratija urušava”, a drugi cilj je iskazivanje solidarnosti prema kolegama u Srbiji i informisanje šire javnosti.
Najvažniji cilj je, kako naglašava novinarka, da se izvrši pritisak na EU jer potpisnici smatraju da je međunarodna zajednica “jedina koja može da izvrši pritisak na vlasti u Srbiji”.
“Mislim da se studenti pripremaju za izbore. EU bi mogla da bude garant tih izbora, ali ne da kao do sada šalje timove posmatrača, tako nešto neće imati efekta jer je Vučić mogao da krade na izborima sa sve posmatračima na terenu, jer oni ne razumeju da se krađa već desila kroz mnogo suptilnije, složenije načine. EU ima težinu da osigura fer izbore ako želi da joj se Srbija pridruži”, objašnjava profesor Dijaz Kajeras.
Kaže kako mu se čini da nisu svi evropski lideri svesni realnosti u Srbiji i da “Vučić više ne predstavlja demokratske vrednosti zastupljene u Evropi”.
“Voleli bismo da vidimo da evropski parlametarci, i sa levice i sa desnice, osude ono što se dešava u Srbiji i da izopšte lidere poput Vučića, ne Srbiju. Srbiji i studentima treba velika podrška”, zaključuje profesor.
Novinarka kaže da se podrška manje oseća u samim Sjedinjeni Državama jer se trenutno ne nalazi ni u prvih deset prioriteta ove administracije, ali da ni “demokratija nije na listi prioriteta”, te da od Vašingtona ne treba očekivati podršku procesu uspostavljanja demokratskih vrednosti u Srbiji.
