Upravni sud u Beogradu, kako saznaje Danas, doneo je presudu 25. marta ove godine, kojom se uvažava tužba Gorana Markovića, Srđana Dragojevića i Tihomira Stanića protiv Ministarstva kulture, ali su oni i njihovi zajednički advokati za to saznali tek pre dva dana, sa zakašnjenjem od šest meseci.
Tužba se odnosi na njihovu žalbu upućunu Ministarstvu kulture 6. decembra 2021, protiv odluke Upravnog odbora Filmskog centra Srbije od 25. novembra 2021, kojom je bez obrazloženja poništen prvi Konkurs za eminentne filmske reditelje, a na koju do danas nisu dobili odgovor, iako na to nadležne u MK obavezuje zakon, piše Danas.
Kako se navodi u presudi, Upravni sud koji je radio u veću sastavljenom od sudija – Jelene Tišma Jovanović (predsednik veća), Jasmine Minić i Maje Panić, članova veća, sa sudskim savetnikom Dušicom Popović, zapisničarem, „nalaže Ministarstvu kulture da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove presude, donese odluku po žalbi tužilaca. Ministarstvo kulture se obavezuje i da tužiocima nadoknadi troškove spora u iznosu od 24.750 dinara“.
Skandalozno je, naravno, što je ova presuda samovoljom onih koji pokušavaju da budu jači od Upravnog suda, i svih ostalih sudova i zakonodavnih institucija „čamila“ u nekoj fioci pola godine, kako za Danas komentarišu Goran Marković, Srđan Dragojević i Tihomir Stanić, ali to se samo nadovezuje na nezapamćeni skandal koji se novembra 2021. dešavao sa Konkursom FCS za eminetne filmske reditelje.
Podsećanja radi, tadašnji UO FCS na čelu sa Jelenom Trivan, prvi put u istoriji ove ustanove, nije prihvatio Odluku konkursne komisije da se finansijski podrže filmovi “Doktor D” Gorana Markovića, „Škartovi“ Srđana Dragojevića i „Sloboda ili barbarizam” Želimira Žilnika.
Osim što su ovi eminentni autori kritičari vlasti i politički „nepodobni“, UO je i u njihovim filmovima izabranim za sufinansiranje pronašao „antinacionalne i antidržavne“ elemente, a haranga najviših funkcionera na Gorana Markovića, posebno tadašanje premijerke Ane Brnabić, ušla je u anale beščašća i prostote.
Zbog ovog skandala, jednog od najvećih u našoj kinematografiji, decembra 2021. raspao se i UO FCS – pet članova je podnelo ostavke, a uz Jelenu Trivan su ostali samo reditelj Miroslav Lekić, koji je za ovu podršku vlasti u međuvremenu avanzovao u sadašnjeg predsednika UO, i montažer i reditelj Petar Jakonić.
Prema rečima Gorana Markovića, presuda Upravnog suda kojom je uvažena njihova tužba protiv Ministarstva kulture ipak vraća nekakvu nadu, iako je skandalozno šta se dogodilo sa njom.
"Skrivanje presude je klasična priča mafijaške države – ona može sve. S druge strane, ovaj postupak Upravnog suda je znak da je naše sudstvo smoglo snage da sudi po pravdi, što je velika vest za autoritarno društvo kakvo smo mi. Koliko je to važno u ovom trenutku govori i činjenica što su nasilnici vlasti ovu presudu skrivali od nas i od javnosti čitavih šest meseci.
Nadam se da ću u konačnom ishodu ovog spora dočekati i presudu u korist naših filmova koji su bez ikakvog objašnjenja bili zabranjeni, jer me ova odluka Upravnog suda uverava u nešto što sam mislio da je samo predanje: da je pravda spora ali dostižna", kaže Marković.
Kako za Danas objašnjava Srđan Dragojević, najinteresantnije je gde je do sada bila „zaglavljena“ presuda doneta u njihovu korist.
"Upravni sud je 25. marta presudio u korist naše tužbe, zato što Ministarstvo kullture nije htelo da nam odgovori kako je mogao da bude poništen regularni konkurs FCS, ali je neko od službenika ovu presudu očigledno krio svo ovo vreme", navodi Dragojević, podsećajući na situaciju iz novembra i decembra 2021.
On kaže da oni tada nisu mogli da tuže Filmski centar Srbije, jer se Upravni odbor raspao.
"Posle tri godine od naše tužbe protiv ćutanja Ministarstva kulture, koju smo podneli 14. marta 2022, nama je stigla samo ova presuda, i to sa zakašnjenjem od šest meseci. Sad možemo da zamislimo koliko vremena može da prođe da FCS poništi svoju odluku o ukidanju ovog konkursa i da nam dodeli novac koji smo za svoje filmove legitimno dobili od konkursne komisije. Ako ne promenimo vlast, do donošenja ovakve odluke verovatno ćemo biti mrtvi i Goran Marković i ja", ističe.
Na naše pitanje da li sada očekuje da Ministarstvo kulture uvaži presudu Upravnog suda i da im na žalbu odgovori po hitnom postupku, s obzirom na to da je presuda doneta 25. marta imala za izvršenje rok od 30 dana koji je odavno istekao, Dragojević kaže da nije optimista.
"Nisam optimista da će se to desiti, ali poštujem Upravni sud koji je, s obzirom u kakvom nasilju i pod kakvim su pritiscima vlasti sve institucije, smogao snagu da donese odluku u korist umetnika. Ova presuda ne šteti mnogo Ministarstvu kuture, ali ono čak ni nju ne želi da uvaži, zato je i bila sakrivena pola godine. Naučili smo da je sve što ima veze sa ovim režimo i zakonima samo jedna bahatost neviđena i nasilje koje nema granice, pogotovu u ovih skoro godinu dana studentskih i građanskih protesta", kaže Dragojević.
Kako navodi, zbog toga što im je ovaj režim oduzeo pravo da se bave svojom profesijom, Goran Marković i on su se od 2022. „dali“ u pisanje knjiga, jer je to za njih jedini izaz.
"Ja to objašnjavam time što kreativni ljudi, da bi im se lučio hormon sreće moraju da stvaraju nešto pozitivno i kreaitivno, a onima koji su na vlasti hormon sreće se luči kad nekog prevare, kad za sebe i svoje otmu neki novac, poslove i funkcije. Zato se ne razumemo, prosto smo razlilčiti ljudi, i otuda i ta mržnja vlasti prema umetnicima i kulturi.
Videli smo ovih dana neke rezultate konkursa Ministarstva kuture, sada je to otvorena pljačka, otvoreno ismevanje i zafrkavanje cele kulturne zajednice. Dobiju novac preduzeća „Džeger“ i „Lenon“ koja su osnovana na dan raspisivanja konkursa, i to više nije ni samo korupcija. Jednostavnije da kažem, to je sada „udaranje“ u zdrav mozak", smatra Dragojević, objašnjavajući trenutnu situaciju.
On napominje da je to vrsta radikalskog sadizma na koji smo navikli, ali on više nema granicu, jer je to „sada nasilje toliko otvoreno i đonom, da ćemo na kraju da kažemo: jeste, nismo dobili novac na konkursu koji nam zakonom pripada, ali nas makar nisu ubili“.
"Sada smo u toj fazi: makar smo živi. Ali, moramo da se borimo dalje, nema uzmicanja. Sada se sva umetnička i esnafska udruženja koordiniraju međusobno da se zatraži ostavka čoveka koji je zalutao u Ministarstvo kulture. I oni prethodni ministri su tu zalutali, ali su imali bar nekakav dodir sa kulturom i umetnošću, makar i povremeno, kao publika, ali ovaj apsolutno nema pojma i ne kapira šta su savremena umetnost i kultura", napominje Dragojević.
