Među najvećim rizicima po medijski pluralizam u Srbiji su rizik od koncentracije publike i politički uticaj na medije, pokazuju predstavljeni rezultati istraživanja koje su sproveli nemački ogranak Reportera bez granica i Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
Koncentracija publike prisutna je kada je reč o televizijskoj i radijskoj publici, ali i kada su u pitanju štampani i online mediji.
Prema istraživanju, 62,35 odsto publike koncentrisano je oko Radio-televizije Srbije, čije programe uz Radio-televiziju Vojvodine prati 23,17 odsto publike, kanale Pink medija grupe prati 16,44 odsto građana, Antena grupe u čijem sastavu su TV Prva i B92, prati 15,27 odsto i televiziju Hepi prati sedam odsto publike.
Istraživanje pokazuje i da je 63,27 odsto publike u štampanim medijima koncentrisano na četiri medijske kuće i to Ringier Adžel Springer koji je između ostalog izdavač dnevnih listova "Blic" i "Alo", oko koje se koncentriše 25,48 odsto publike, potom sledi Adrija medija grupa koja između ostalog izdaje dnevni list "Kurir" sa 13,08 odsto, Insajder tim koji izdaje list "Informer" sa 12,74 i kompanija Novosti koja, između ostalog, izdaje list "Večernje novosti" sa 11,25 odsto.
Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović ocenila je da je u Srbiji primetan rastući uticaj tabloida i da je primetno "njihovo cvetanje bez ekonomskih osnova".
Programska koordinatorka BIRN-a Tanja Maksić ocenila je da istraživanje pokazuje veliki raskorak između nacionalnih i lokalnih medija.
"Nacionalni mediji dobijajaj veći deo javnog prostora i novac, dok lokalni mediji ostaju neregulisani, nedovoljno finansirani i skloni nezakonitim praksama, netransparentnom vlasništvu i poslovima uopšte", rekla je Tanja Maksić.
Koordinatorka Reportera bez granica Nafisa Hasanova ocenila je da je istraživanje pomoglo da se otkriju slabosti medijskog sektora u Srbiji koji je ekonomski iscrpljen i samim tim podložan političkom uticaju.
Član tima koji je radio na stvaranju baze podataka o medijima u Srbiji, u kojoj je 48 medijskih kuća, Vladimir Kostić rekao je da kada je reč o transparentnosti vlasništva u medijima zanimljivo da "Blic" ima potpuno transparentno vlasništvo, dok kod listova sa dugom tradicijom poput "Večernjih novosti" i "Politike", gde postoji formalni vlasnik, ni zaposleni u tim kućama ne znaju ko je vlasnik.
On je dodao i da je kada je reč o finansiranju medija iz budžeta, ne postoje jasni podaci koliko sredstava se izdvaja.
Na konferenciji je danas predstavljen i sajt www.serbia.mom-rsf.org na koji je postavljena baza podataka o medijima, njihovim vlasnicima i udelu u publici.
