Drugi avgustovski produženi vikend bio je rezervisan za muziku, ali i za mnogobrojna druga i nova dešavanja koja su u svom određenju imala džez. Čitav prostor drevne Tvrđave odisao je muzikom, dobrim raspoloženjem i dobrom atmosferom zbog koje jednostavno vredi i treba biti u Nišu tih dana.
Uvod u Nišvil napravili su, već od 6. avgusta, pozorišna i filmska dešavanja, koja su 'razigravala' grad i tokom muzičkog dela festivala. Pozorišnim segmentom se direktor Nišvila, Ivan Blagojević, vraća svojoj staroj ljubavi, teatru, i podseća na vreme KPGT-a i eksperimentalnih scena u Nišu. Ove godine su se svojim predstavama, uličnim performansima, plesom, cirkusom, predstavile trupe iz Italije, Amerike, Francuske, Mađarske, Norveške i Bugarske.
Novost je takođe bio Drive-in movie, prvi ikad u Nišu, gde je publika mogla iz automobila, kao pedesetih godina prošlog veka, da gleda dobitnika Oskara La la land i nova ostvarenja.
Niška Tvrđava bila je domaćin druge po redu likovne kolonije 'Art to go jazzy', koja je ove godine pružila priliku grupi od dvadeset mladih umetnika da stvaraju inspirisani džezom. Pored učesnika iz Srbije,bili su tu i umetnici iz Bugarske, Makedonije i Francuske.
Osim što su kreirali dela podstaknuti onim što vide i čuju na Festivalu, oni su obeležili Međunarodni dan mladih i organizovali radionice oslikavanja majica na Tvrđavskom mostu.
A onda i muzika…
Počela je, kao i godinama unazad, na pozornici kraj spomenika Šabanu Bajramoviću, nastupom sastava Esma's Band Nedžt Generation, koji pod vođstvom njenog sina Simeona Atanasova, kroz tradicionalan i savremen repertoar produžava tamo gde je stala Esma Redžepova.
Talntovani mladi muzičari, i to uglavnom učenici i studenti džez odseka srednjih muzičkih škola i muzičkih akademija, koji nemaju previše prilika za ovakve nastupe, dobili su svoju šansu na Nišvilovoj bini za mlade, ali i na drugim, bini za dobrodošlicu, na samom ulazu u Tvrđavu, i bini Kristina.
Svi koji su se tih dana šetali Tvrđavom bili su u prilici da čuju izvođače iz raznih delova sveta, posvećene džezu i svim njegovim vidovima. Na jednoj od festivalskih bina, Open Stage, nastupio je i kanadski kvartet kompozitora i basiste Artija Rota, Artie Roth, iz Toronta. Njihov nastup pomogao je Kanadski savet za umetnost.
Brojke kroz koje bi se mogao iskazati ovogodišnji Nišvil zaista su impresivne. Direktor Blagojević je pomenuo 130 koncerata, 16 predstava, stotinak filmova, 20 slikara, 20 strip crtača, i kao najveći uspeh ocenjuje to što se tradicija dobrog održava.
(Raspored bina možete videti na slici). Bilo je određenih promena u rasporedu, zbog otkazivanja kompletnog programa za subotu zbog nevremena. No, publika nije ostala uskraćena, naprotiv, festival je dobio dodatno veče, a publika tog osamnaestog avgusta još jednu muzičku noć za pamćenje.
Kod tolike ponude različitih sadržaja, neretko se dogodi da promakne po nešto, ali valjda tako treba. Svako se zadrži tamo gde mu najviše prija u tom trenutku, a uvek postoji vera da će neki od izvođača ponovo doći. Primer je Kendi Dalfer, holandska saksofonistkinja, sada već i počasna građanka Niša, koja evo, četvrti put učestvuje na radost ovdašnje publike.
Ove godine nagradu za životno delo dobila je Bisera Veletanlić, koja se publici zahvalila pesmom uz pratnju Vasil Hadžimanov benda.
Najbolja atmosfera bila je u nedelju, kada se i pored dosadne i dugotrajne kiše publika nije razilazila. To je razumljivo kada se zna da su se tada svojim nastupima izdvojili, pred već pomenute Kendi Dalfer i njene dobre energije, još i Big bend Gverilaz, odličan Tom Harel Trip i, majstor za dobro raspoloženje, Rambo Amadeus.
A dodatno veče bilo je kao kada nenadano dobijete još jedan slatkiš. Uz lokalne snage iz benda Very Naiss, Ivana Kurtića i prosidbu na sceni, tu je bio i stari znanac Darko Rundek, kako bi proslavio dvadesetu godišnjicu od izlaska prvog samostalnog albuma. Njegov nastup bio je putovanje kroz njegovu karijeru i pesme koje publika voli, zna i sa uživanjem peva.
Divna zavesa za ovo izdanje Nišvila.
Sa lica mesta:
Marija Kostić
