Deset puta više gojazne dece na svetu nego pre 40 godina
Broj gojazne dece i adolescenata se udesetostručio od 1975. godine, mada u svetu i dalje ima više neuhranjene dece, pokazuje studija koja poziva na borbu protiv te dve pojave izazvane lošom ishranom.
Ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do 2022. godine broj gojazne dece prevazićiće broj neuhranjene dece, predviđaju autori studije objavljene u britanskom medicinskom časopisu "Lanset" (Lancet).
U 2016. godini 124 miliona mladih od pet do 19 godina bilo je gojazno, a 1975. godine samo 11 miliona, navodi se u studiji koju su zajedno sproveli Impirijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija.
Gojaznosti ima u svim regionima sveta. Najteže stanje na ostrvima Polinezije, u Tihom okeanu, gde je i više od 30 odsto mladih gojazno, a po više od 20 odsto je gojazno u SAD, Egiptu i u Saudijskoj Arabiji.
Stopa gojaznosti je od pre nekoliko godina izgleda dostigla vrhunac u bogatim zemljama, ali nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.
"Iako se stope gojaznosti izgleda stabilizuju u većini evropskih zemalja sa visokim prihodima, one se alarmantno ubrzavaju u mnogim drugim delovima sveta", rekao je profesor Madžid Ezati, sa Impirijal koledža u Londonu.
Broj neuhranjene dece polako opada od 2000. godine, osim u južnoj i jugoistočnoj Aziji i u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Africi.
Prošle godine su registrovana 192 milona umereno ili teško pothranjene dece, navode autori koji su analizirali podatke o 31,5 miliona mladih u 200 zemalja. Dve trećine mladih nedovoljne težine živi u jugoistočnoj Aziji, mahom u Indiji.
Ezati je rekao da podaci ukazuju da bi ubrzo moglo da se dogodi da broj dece s prekomernom težinom pređe broj onih čija je težina nedovoljna.
On posebno upozorava na rizik od prelaska na lošu ishranu, uz povećanje hrane s jakim energetskim sastavom, ali siromašnom po hranljivim materijama.
Vrlo je malo programa i politike koji pokušavaju da siromašnim porodicama omoguće pristup zdravoj hrani, kao što su integralne žitarice i sveže voće i povrće, rekao je on u saopštenju uz studiju.
Istraživači Svetske federacije gojaznosti upozoravaju da će globalni troškovi lečenja lošeg zdravlja izazvanog preteranom težinom, preći 930 miliona funti godišnje od 2025.
Gojaznost pojačava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.
Deset puta više gojazne dece na svetu nego pre 40 godina
Broj gojazne dece i adolescenata se udesetostručio od 1975. godine, mada u svetu i dalje ima više neuhranjene dece, pokazuje studija koja poziva na borbu protiv te dve pojave izazvane lošom ishranom.
Ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do 2022. godine broj gojazne dece prevazićiće broj neuhranjene dece, predviđaju autori studije objavljene u britanskom medicinskom časopisu "Lanset" (Lancet).
U 2016. godini 124 miliona mladih od pet do 19 godina bilo je gojazno, a 1975. godine samo 11 miliona, navodi se u studiji koju su zajedno sproveli Impirijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija.
Gojaznosti ima u svim regionima sveta. Najteže stanje na ostrvima Polinezije, u Tihom okeanu, gde je i više od 30 odsto mladih gojazno, a po više od 20 odsto je gojazno u SAD, Egiptu i u Saudijskoj Arabiji.
Stopa gojaznosti je od pre nekoliko godina izgleda dostigla vrhunac u bogatim zemljama, ali nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.
"Iako se stope gojaznosti izgleda stabilizuju u većini evropskih zemalja sa visokim prihodima, one se alarmantno ubrzavaju u mnogim drugim delovima sveta", rekao je profesor Madžid Ezati, sa Impirijal koledža u Londonu.
Broj neuhranjene dece polako opada od 2000. godine, osim u južnoj i jugoistočnoj Aziji i u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Africi.
Prošle godine su registrovana 192 milona umereno ili teško pothranjene dece, navode autori koji su analizirali podatke o 31,5 miliona mladih u 200 zemalja. Dve trećine mladih nedovoljne težine živi u jugoistočnoj Aziji, mahom u Indiji.
Ezati je rekao da podaci ukazuju da bi ubrzo moglo da se dogodi da broj dece s prekomernom težinom pređe broj onih čija je težina nedovoljna.
On posebno upozorava na rizik od prelaska na lošu ishranu, uz povećanje hrane s jakim energetskim sastavom, ali siromašnom po hranljivim materijama.
Vrlo je malo programa i politike koji pokušavaju da siromašnim porodicama omoguće pristup zdravoj hrani, kao što su integralne žitarice i sveže voće i povrće, rekao je on u saopštenju uz studiju.
Istraživači Svetske federacije gojaznosti upozoravaju da će globalni troškovi lečenja lošeg zdravlja izazvanog preteranom težinom, preći 930 miliona funti godišnje od 2025.
Gojaznost pojačava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.
Broj gojazne dece i adolescenata se udesetostručio od 1975. godine, mada u svetu i dalje ima više neuhranjene dece, pokazuje studija koja poziva na borbu protiv te dve pojave izazvane lošom ishranom.
Ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do 2022. godine broj gojazne dece prevazićiće broj neuhranjene dece, predviđaju autori studije objavljene u britanskom medicinskom časopisu "Lanset" (Lancet).
U 2016. godini 124 miliona mladih od pet do 19 godina bilo je gojazno, a 1975. godine samo 11 miliona, navodi se u studiji koju su zajedno sproveli Impirijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija.
Gojaznosti ima u svim regionima sveta. Najteže stanje na ostrvima Polinezije, u Tihom okeanu, gde je i više od 30 odsto mladih gojazno, a po više od 20 odsto je gojazno u SAD, Egiptu i u Saudijskoj Arabiji.
Stopa gojaznosti je od pre nekoliko godina izgleda dostigla vrhunac u bogatim zemljama, ali nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.
"Iako se stope gojaznosti izgleda stabilizuju u većini evropskih zemalja sa visokim prihodima, one se alarmantno ubrzavaju u mnogim drugim delovima sveta", rekao je profesor Madžid Ezati, sa Impirijal koledža u Londonu.
Broj neuhranjene dece polako opada od 2000. godine, osim u južnoj i jugoistočnoj Aziji i u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Africi.
Prošle godine su registrovana 192 milona umereno ili teško pothranjene dece, navode autori koji su analizirali podatke o 31,5 miliona mladih u 200 zemalja. Dve trećine mladih nedovoljne težine živi u jugoistočnoj Aziji, mahom u Indiji.
Ezati je rekao da podaci ukazuju da bi ubrzo moglo da se dogodi da broj dece s prekomernom težinom pređe broj onih čija je težina nedovoljna.
On posebno upozorava na rizik od prelaska na lošu ishranu, uz povećanje hrane s jakim energetskim sastavom, ali siromašnom po hranljivim materijama.
Vrlo je malo programa i politike koji pokušavaju da siromašnim porodicama omoguće pristup zdravoj hrani, kao što su integralne žitarice i sveže voće i povrće, rekao je on u saopštenju uz studiju.
Istraživači Svetske federacije gojaznosti upozoravaju da će globalni troškovi lečenja lošeg zdravlja izazvanog preteranom težinom, preći 930 miliona funti godišnje od 2025.
Gojaznost pojačava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.
