Više od 20.000 stabala drveća i drugih biljaka, što je ekvivalent od dva hektara šume, nalazi se na dve zgrade: nastale u mašti italijanskog arhitekte Stefana Boerija, dve kule "Bosko vertikale" ("Vertikalna šuma") u Milanu primenila je taj koncept i izvozi ga širom sveta - od Holandije do Kine.
U milanskoj četvrti Porta Nuova, pogledi su prikovani za dva šumovita nebodera, gde žive poznate ličnosti.
Borovi, višnje, jabuke, masline, bukve... Na svakom balkonu rastu desetine biljaka i drveća, probrano i postavljeno po izdržljivosti za vetar, i u skladu sa svojim potrebama za svetlošću ili vlagom.
Ovaj projekat je "nastao iz moje opsesije drvećem" i razmišljanja o tome "kako bi ono moglo postati suštinska komponenta arhitekture", rekao je Stefano Boeri za AFP.
Njegov pristup je i ekološki: "Bio sam u Dubaiju 2007. godine, i gledao taj grad koji je porastao usred pustinje, s više od 200 staklenih kula koje umnožavaju efekat vrućine", podseća on. Tako je nastala ideja o zgradi koja, "pored održavanja života, može doprineti smanjenju zagađenja grada, jer drveće apsorbuju mikro-čestice i CO2".
"Gradovi sada proizvode oko 75% CO2 prisutnog u atmosferi", a "unositi više drveća u grad, znači značiti boriti se protiv neprijatelja na licu mesta", naglašava arhitekta. "Bosko vertikale", sastavljena od dve kule od 110 i 76 metara, nastala je u jesen 2014. godine.
Druge građevine sa manje ili više vegetacije su na drugim mestima u svetu, posebno u Singapuru i Parizu gde je "Tauer flauer" (Tonjer Flonjer - Cvetni toranj).
Ali, veličina i originalnost "Bosko vertikale", sa svojih 20.000 biljaka i drveća, donela mu je 2014. godine prestižnu međunarodnu nagradu "Hajrajz" (Highrise Anjard) u Frankfurtu, i 2015. godine titulu najbolje i najinovativnije zgrade na svetu
"Saveta za visoke zgrade i gradski habitat", u Čikagu (Council on Tall Buildings and Urban Habitat).
"Jedinstvena stvar je stanovati ovde, mi smo u direktnom kontaktu s biljkama, i to usred centra grada i u super modernom neboderu", kaže Simona Pici koja iz svog stana na 14. spratu vidi planine. "Biljke su se dosta razvile u poslednje tri godine, vidimo kako se menjaju tokom godišnjih doba", kaže ona sa osmehom.
Boeri je tri godine radio s botaničarima da bi napravio rasadnik sa hiljadu stabala "koja su 'školovana' da rastu pod određenim uslovima", a zatim ih je presadio.
Izazovi su pritom mnogobrojni: veličina i struktura balkona i parapeta namenjenih da se prilagode vegetaciji, način "fiksiranja" korena drveća, uz to težina i sastav zemlje.
Testovi otpornosti su čak sprovedeni u centru za uragan u Majamiju. "Za svakog stanara u zgradi, tu su po dva drveta, 10 žbunova i 40 cvetnih biljki", kaže Boeri.
Projekat sadrži i "angažovanje" 9.000 buba-mara za suzbijanje štetočina, umesto pesticida, a one se umnožavaju svakih nekoliko nedelja.
"Izuzetna stvar koju nismo očekivali je neverovatna brojnost ptica koje su se tu ugnezdile. Imamo male sokolove na krovovima, i druge vrste koje su ranije napustile grad Milano", raduje se arhitekta.
Boeri i njegov tim sada rade na desetak projekata "Bosko vertiale" po svetu: Lozana - Švajcarska, Utreht - Holandija, Sao Paolo - Brazil, Tirana - Albanija...
U Ajndhovenu, u Holandiji, cilj je izgradnja socijalnog stanovanja - sasvim drugačijeg od luksuznih stanova milanskog "Bosko vertikale", koji koštaju u proseku 11.000 evra po kvadratnom metru.
"Ovaj projekat mi se veoma dopada", kaže Boeri, objašnjavajući da je to izvodljivo jer je drveće jeftino. U Kini, u Nanđingu, gradi dve kule, hotel u Šangaju je planiran, dok se u Liužuu trba da poraste "šumarski grad" sa oko 200 zgrada.
"Kina sada shvata dramatičan problem zagađenja vazduha, ali i divlje urbanizacije", kaže arhitekta. "Kada po 15 miliona seljaka svake godine napusti selo i dođe u grad, mora se razmišljati o odgovorima, o novim zelenim gradovima", dodaje on.
Upravo zato je odlučio da ne patentira "Bosko vertikale" i da čak u jednoj knjizi otkrije "sve tajne i tehnike".
"Bio bih srećan ako bi to postao način za razvoj gradova", kaže on.