Posle petogodišnjeg probnog perioda, sada se ustaljuje atlanski imigracioni program po kome poslodavci izabiru radnike iz drugih zemalja, kojima se potom po ubrzanom postupku rešava dozvola stalnog boravka.
Počev od januara, Kanada će moći da primi najmanje šest hiljada kandidata prijavljenih po Atlanskom programu.
Ministar za imigraciju Šon Frejzer objasnio je da u atlanskom delu zemlje još uvek živi preko 90 odsto imigranata koji su došli po ovom programu, što je bolje nego po bilo kojem drugom programu.
Po novoj turi ovog programa se prijave mogu podnositi od 6. marta 2022. godine, a proces traje oko šest meseci. Van ovog programa, imigrantima je potrebno do pet godina da bi stigli do dozvole stalnog boravka.
Ovaj program je počeo da se primenjuje 2017. godine i po njemu je oko dve hiljade doseljenika i njihovih porodica godišnje dobijalo mogućnost za useljavanje u Kanadu.
Ono što izdvaja ovaj program je aktivno učešće poslodavca. Kompanija koja zatraži da uđe u program i zaposli stranog radnika, jer na lokalu nisu mogli da ga obezbede, potom je odgovorna za veći deo procesa oko useljavanja i zapošljavanja.
Povoljno je da ovaj program dozvoljava novodošlima da efikasnije i sigurnije regulišu svoj status, da brže dovedu i članove svojih porodica i budu svi na okupu, što umnogome popravlja utisak pri promeni mesta boravka i povećava šanse da to novo mesto postane njihov dom.
Zvaničnici Nove Skotije, Njufaundlenda i Labradora, Nju Brunsvika i Ostrva princa Edvarda, ističu da je ovaj program doprineo povećanju broja stanovnika ovih provincija, ali i podmlađivanju populacije provincija koje spadaju u jedne od najstarijih.
Po podacima federalne vlade, kroz ovaj pilot program došlo je oko deset hiljada imigranata u atlanske provincije.
Ministar Frejzer obećava da se u budućnosti broj useljenika može povećati, ukoliko se pokaže da je potrebno više. Jedan od problema je nedostatak stanova, ali rešenje nije useljavanje manjeg broja ljudi, već obezbeđivanje uslova za njihov dolazak.
Drugi problem je priznavanje stranih diploma, ali se ovaj program ne bavi tim pitanjem. To je nešto na čemu treba da se radi kroz partnerstvo između provincija i regulatornih tela za sve puteve imigracije ka Kanadi.
Ministar Frejzer je primetio i da je pandemija učinila da se fokus zapošljavanja premesti ka stranim studentima i radnicima koji su već u Kanadi, ali veruje da će vakcinacija doprineti da se nastavi sa imigracijom.
