Moglo bi se dogoditi da sve više kirije i cene nekretnina ograniče broj imigranata u narednom periodu.
Nisu imigranti jedini uzrok problema na stambenom tržištu, ali su pored visokih kamata, povećanih troškova izgradnje i birokratije, sasvim sigurno jedan od delova slagalice.
To sada izaziva i rasprave na najvišim političkim nivoima, i u vladajućoj stranci, ali i u opoziciji. Tako lider konzervativaca Pjer Polivr ističe da se tu radi o prostoj matematici, iz principa ponude i potražnje, koja vodi ka visokim cenama stanova. Stoga Polivr kaže da će borba njegove vlade sa tim problemom biti zasnovana na tome da rast imigracije ne bi trebalo da bude veći od stambenog fonda koji se gradi, od broja lekara koji se dodaju i od broja raspoloživih radnih mesta.
I vladajući liberali takođe smatraju da broj ljudi koji se doseljavaju samo pogoršava stambenu krizu.
Ministar za imigraciju Miler priznao je da je priliv stanovnika sa privremenim statusom doprineo stambenoj krizi i kaže da vlada razmatra ograničavanje. Statističari navode da je krajem prošle godine ovde bilo oko 2,5 miliona privremenih stanovnika, u koje spadaju i privremeni strani radnici i strani studenti.
No, postoji stav da bi to moglo da naškodi ekonomiji i stvori negativan stav prema imigrantima.
Treba imati u vidu i da oni koji dolaze kroz proces spajanja porodice verovatnije će živeti sa članovima porodice, nego da traže stan samo za sebe.
Stručnjaci i ekonomisti smatraju da prebacivanje isključive krivice na imigraciju neće umanjiti problem sa stambenim prostorom. Mnogi čak tvrde da vezivanje priliva imigracije za broj izgrađenih stambenih jedinica neće rešiti problem i učiniti stanovanje pristupačnijim.
