Stavljanje fluora u pijaću vodu u Kanadi je počelo da se primenjuje već u prvim godinama posle Drugog svetskog rata.
Poznato je da to preporučuju nadležni iz službi za javno zdravstvo, lekari i stomatolozi iz američkih i kanadskih asocijacija, kao i Svetska zdravstvena organizacija. Fluor je, inače, mineral koji se vezuje za zubnu gleđ, ojačava je i sprečava da dođe do kvarenja zuba.
No, primećen je trend poslednjih godina da u pojedinim gradovima odlučuju da to prekinu, pa gotovo dve trećine Kanađana više ne dobija svoju dozu fluora kroz vodu. Protivnici ističu da je to generalno zbog straha od hemikalija, koje se izjednačavaju sa trovanjima, ali ponajviše zbog neupućenosti i neznanja.
Najgora situacija je u Britanskoj Kolumbiji, Jukonu, Kvebeku, Nju Brunsviku i Njufaundlendu i Labradoru, gde tek oko tri odsto stanovništva pije vodu obogaćenu fluorom.
Tako su gradske vlasti Vindzora pre šest godina izglasale da se fluor više ne stavlja u vodu gradskog vodovoda, ali je u međuvremenu potvrđeno da je zdravlje zuba tamošnjeg stanovništva u značajnoj meri pogoršano.
No, gradonačelnik Vindzora Dru Dilkens zamera što se dozvoljava da ljudi bez ikakvog stručnog znanja iz te oblasti donose odluku o fluorizacije vode, te smatra da o tome ne bi trebalo da odlučuju gradski, već provincijski zvaničnici, i da bi trebalo da to bude obaveza u svim sredinama u zemlji.
