Ovih dana navršilo se tačno godinu dana od prvog potvrđenog slučaja virusa korona u Kanadi. To je bila osoba koja je stigla iz Vuhana, Kina.
Životi svih nas počeli su od tog dana da se menjaju. Od strahovanja za sebe i svoje najbliže, preko strahovanja od svih kontakata, nošenja maski i rukavica, zatvaranja i uvođenja policijskog časa, rada i obrazovanja od kuće, dodatih kilograma i narušenih brakova, do razbuktavanja i smirivanja zaraze, talasa i pikova, teorija zavere, pa do vakcina – sve to stalo je u ovih godinu dana.
Sve više dotad uobičajenih stvari postajale su nam nedostupne, zatvarala se jedna po jedna aktivnost, a neminovno smo i mi počeli da se zatvaramo.
Svakom od nas je, dok smo gledali neki film, makar jednom proletelo kroz glavu pitanje tipa – zašto je dozvoljena ovolika gužva, gde su im maske, kako smeju da se grle…
I svakome od nas nedostaju baš zagrljaji.Skoro kao da se ne može reći da živimo sa virusom, pre će biti da virus živi sa nama.
Sada samo želimo da se sve ovo već jednom završi i sve nade polažemo u vakcine. I premijer Džastin Trudo i nadležni iz zdravstva veruju da će, bez obzira na trenutne poteškoće, sve ići po planu i da će svi građani dobiti svoje vakcine do jeseni.
