U sklopu borbe za očuvanje životne sredine i protiv klimatskih promena su i nastojanja čelnika gradova širom sveta da što više popularišu gradski prevoz. Procene govore da oko dve stotine gradova ima neki vid besplatnog prevoza, dok se u 97 gradova putnici mogu prevoziti potpuno besplatno.
U Estoniji i Luksemburgu je, čak, gradski prevoz besplatan na čitavoj teritoriji.
Kako se naglašava, uvođenje besplatnog gradskog prevoza veoma je opravdano, zato što pored dobrobiti za kvalitet vazduha, smanjuje gužvu u saobraćaju i čini da su ulice bezbednije.
U Torontu, pobornici ove ideje smatraju da bi javni gradski prevoz trebalo da bude dostupan svima, kao usluga od opšteg značaja, te da bi trebalo da bude besplatan, kao i bibliteke, parkovi škole i zdravstvo. U gradu koji je skup za život, te stoga obiluje razlikama u životnom standardu svojih žitelja, besplatan prevoz umnogome bi popravio kvalitet života siromašnih i zaposlenih građana kojima je karta za prevoz ozbiljan namet na njihov, i onako mali budžet.
Veruje se i da bi proširivanje mreže gradskog prevoza i bolje pokrivanje zapostavljenih delova grada doprinelo otvaranju novih radnih mesta i, automatski, novog svežeg priliva u poreske fondove.
No, u ovom trenutku gotovo da ne postoji politička podrška za ovu ideju, sem nekoliko časnih izuzetaka. Jedini gradski većnik za koga se zna da se zalaže za besplatan gradski prevoz je Džoš Metlou, u julu su svoju saglasnost dali članovi sindikata CUPE, lokal 2, a u prdizbornoj kampanji je NDP istakla da podržava sve gradove u naporima za uvođenje besplatnog prevoza. Takođe je i Majkl Koto, jedan od kandidata za lidera ontarijskih liberala, apelovao da se u narednoj dekadi u provinciji ukine naplata javnog prevoza.
Najvažnije pitanje je kako obezbediti sredstva za ovu ideju i kako je učiniti održivom. Smatra se da bi pomoglo preraspoređivanje federalnih fondova, pokrajinske potrošnje za autoputeve, ali ima i prostora za doprinos opština. Pored toga, ukoliko se mera uvodi postepeno, onda će sve ići mnogo lakše. Toronto već promenjuje besplatan prevoz za decu do 12 godina, i to je ocenjeno kao veliki korak u dobrom pravcu. Sledećim potezom trebalo bi obuhvatiti starije osobe, potom socijalne slučajeve i nezaposlene, a u ekstremnim vremenskim uslovima, iz humanitarnih razloga, i sve građane.
Pobornici gradskog prevoza za sve ističu da bi gradski prevoz trebalo da bude javno dobro i u javnom vlasništvu.