Stručnjaci sa Univerziteta Vaterlo uspostavili su vezu između globalnog otopljavanja i različitih načina ishrane. Ustanovljeno je da, u periodu od godinu dana, oni koji u svojoj ishrani imaju proizvode i životinjskog i biljnog porekla dvostruko više utiču na efekat staklene bašte, nego oni koji su vegetarijanci i vegani.
Interesantno je da konzumiranje lokalne i organske hrane ne pravi nikavu značajnu razliku.
No, ipak, postoji pet stvari koje mogu umanjiti negativni uticaj na životnu sredinu. Tu je, pre svega, preporuka da se baca što manje hrane, jer prosečno kanadsko domaćinstvo godišnje baci oko 140 kilograma hrane, ili u novcu 1.100 dolara. Potom, razlika između sendviča napravljenog kod kuće i kupljenog nije samo u ukusu, već i u uticaju na životnu sredinu, i to dva puta u korist onoga iz domaće radinosti.
Preporuke da treba jesti manje, a i manje mesa, mleka i jaja, nisu dobre samo za zdravlje, već i za životnu sredinu. Pri tom, trebalo bi voditi računa da voće i povrće budu iz prirodnog uzgoja, a ne iz staklenika, naravno u meri u kojoj je to moguće ispoštovati.
Anastastija Veramani, vodeći autor ove studije, kaže da je njena osnovna preporuka da svako treba da bude svestan onoga što konzumira.
