Godišnja stopa inflacije u januaru je usporila svoj rast iako su cene namirnica nastavile da rastu.
Statističari navode da je sa decembarskih 6,3 odsto, u januaru inflacija pala na 5,9 odsto, zbog takozvanog efekta bazne godine, koji se odnosi na kretanje cena od pre godinu dana na izračunavanje međugodišnje stope inflacije.
Ako se zna da je veći deo rasta cena bio u prvoj polovini 2022. godine, statističari napominju da će godišnja stopa nastaviti da usporava.
Ova najavljuje povoljniju situaciju što se tiče referentne kamatne stope, koja je od marta prošle godine povećana osam puta. Banka Kanade za sada planira da drži referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, verovatno i nakon 8. marta, za kada je zakazana naredna revizija.
Što se tiče cena namirnica, one su uvećane gotovo dvostruko višoj stopi od inflacije, pa su u januaru zabeležile rast od 11,4 odsto. Statističari ističu da su cene mesa, pekarskih proizvoda i povrća, ukupnom rastu cena doprinela je i viša cena benzina.
Smanjene su cene mobilnih usluga i putničkih vozila.
Posle najnovijih podatak o inflaciji, guverner Banke Kanade Tid Meklem upozorio je trgovce da ukiliko cene nastave da rastu istim tempom, možda će i referentna kamata ponovo porasti.
Po njegovim rečima, kada je privreda prenapregnuta i inflacija visoka, kada cene rastu, onda je kompanijama lakše da podignu cene jer se tada ne može precizirati da li se radi o opštem ili pojedinačnom trendu.
U ekonomiji je opšti princip da prodavci žele da podignu cene što je više moguće, kako bi uvećali svoj profit. U normalnim vremenima, kada nema velikog rasta inflacije, prodavci ne pribegavaju tome jer potrošači vode računa da izbegavaju pohlepne prodavce.
Međutim, u vreme visoke inflacije mnogo je teže proceniti koja povećanja su neopravdana, pa je samim tim i teže kazniti trgovce na malo.
Nedavna anketa je pokazala da je trećina domaćinstava u lošijoj materijalnoj situaciji nego pre godinu dana.
