Policijski stručnjaci upozoravaju da su predatori na medijskim platformama kojima su okrenuta deca sve snalažljiviji i da raste broj policijskih slučajeva koji se bave njima.
Podaci pokazuju da je taj problem počeo da poprima ozbiljnije razmere tokom pandemije, kada su deca počela da provode više vremena na internetu, ali nažalost nije prestao, između ostalog i zbog toga što je tehnologija sve dostupnija i što se sve mlađa deca uključuju u njeno korišćenje.
Nacionalni centar RCMP-a za zločine eksploatacije dece RCMP pokazuje da je samo od aprila prošle, do kraja marta ove godine, prijavljeno za 15 odsto više sumnji na krivična dela seksualne eksploatacije dece na mreži nego prethodne godine.
Ova dela obuhvataju seksualnu iznudu, namamljivanje dece i stvaranje ili distribuciju seksualno eksplicitnih slika maloletnika. Najčešći tip namamljivanja dece je komuniciranje sa njima na mreži, kako bi ih postupno naveli da proizvedu materijal za zlostavljanje.
Onlajn eksploatacija privukla je međunarodnu pažnju 2015. godine, kada je petnaestogodišnja Amanda Tod izvršila samoubistvo nakon trogodišnjeg ucenjivanja i uznemiravanja koje je trpela na mreži.
Mesec dana pre svoje smrti, ona je postavila devetominutni video u kome je pokazala detalje zlostavljanja i kako je to uticalo na njen život. Posle ovog tragičnog slučaja, bilo je još dece koja su izabrala smrt kao jedini izlaz iz onlajn seksualne eksploatacije, što pokazuje da se radi o izuzetno kompleksnom problemu.
Policija se konstantno obučava u oblasti digitalnih tehnologija, ali i svih drugih veština, kako bi lakše mogla da uđe u trag predatorima i prikupi dokaze protiv njih. U istrage se uključuje i veštačka inteligencija.
Sem toga, Kanadski centar za zaštitu dece zalaže se da se usvoji zakon o onlajn povređivanju, koji je vlada predstavila u februaru. Insistira se da je i na internetu, kao i u bilo kom drugom sektoru, neophodno da postoje pravila.
Ministar pravde Arif Virani najavio je da će se zakon baviti bezbednošću dece na internetu i borbom protiv predatora i pitanjima vezanim za osvetničku pornografiju.
Dok se ne donese nacionalni zakon, provincije su preduzele određene korake. Tako je Britanska Kolumbija donela zakon o zaštiti intimnih slika, čime je obezbedila mogućnost žrtvama da sa mreže brzo uklone fotografije, video zapise ili lažne slike. Uvedene su i kazne, pa je već podneto oko dve stotine prijava po osnovu ovog zakona.
Slične mere preduzele su i Nova Skotija, Ostrvo princa Edvarda, Nju Brunsvik, Njufaundlend i Labrador, Alberta i Saskačuan. Međutim, ono što je očigledno je da je potrebno primena široko objedinjenih mera, pošto onlajn kriminal ne poznaje granice.
