Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su američki naučnik Džon Hopfild, sa Univerziteta Prinston, i britansko-kanadski naučnik Džefri Hinton, sa Univerziteta u Torontu, za otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje u okviru veštačkih neuronskih veza.
U obrazloženju se navodi da su ova dvojica naučnika koristila fundamentalne koncepte iz statističke fizike pri dizajniranju veštačkih mreža koje funkcionišu kao asocijativna sećanja, i pronalaze obrasce u velikim skupovima podataka i na slikama. Takve mreže korišćene su za unapređenje istraživanja u fizici, ali su i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica ili u prevođenju.
Hinton je rođen u Londonu, Velika Britanija, i doktorirao je je Univerzitetu u Edinburgu. Poslednjih deset godina predaje informatiku na Univerzitetu u Torontu, a do prošle godine je bio i u Guglovom timu za veštačku inteligenciju, koji je napustio zbog zabrinutosti na opasnosti koje donosi AI.
Vest o nagradi iznenadila je ovog ’kuma veštačke inteligencije’. On kaže da se pre samo deset godina smatralo za naučnu fantastiku ono što sada može da uradi AI, a veruje da će sličan skokovit napredak biti napravljen i u narednoj deceniji. Hinton smatra da će efekti dovesti do velikih pomaka na bolje u produktivnosti i efikasnosti u mnogim sektorima, ali upozorava da se mora voditi računa kako da se to drži pod kontrolom.
Kako naglašava, trenutno ne postoji poznato rešenje kako sprečiti veštačku inteligenciju da oduzme kontrolu ljudima u budućnosti.
Rad dvojice naučnika bio je veoma povezan, između ostalog i preko zajedničkih studenata i saradnika.
