Velika međunarodna konferencija COP 15, posvećena očuvanju biodiverziteta u svetu, počela je u Montrealu u utorak i trajaće dve sedmice. Konferencija okuplja 196 zemalja u pokušaju postizanja globalnog sporazuma o očuvanju svetskih ekosistema i biljnog i životinjskog sveta koji zavisi od njih.
Oficijelni domaćin ovog skupa je zapravo Kina, ali je u junu odlučeno da se skup izmesti u Montreal zbog pandemijskih restrikcija.
Među govornicima su prvog dana bili premijer Džastin Trudo i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Premijer Trudo je istakao da će federalna vlada opredeliti 800 miliona dolara za podršku u sprovođenju četiri velika projekta očuvanja prirode, koje će voditi starosedeoci.
Diplomate su odredile 22 cilja oko kojih će se voditi pregovori, ali je glavni cilj saglasiti se oko toga koliki je minimum za očuvanje i zaštitu svetskih ekosistema.
Naučnici sugerišu da je trećina preostalog kopna i okeana od vitalnog značaja da se zaustavi povećavanje pretnji od izumiranja, i da se postignu međunarodni ciljevi za smanjenje gasova staklene bašte. Kako insistiraju, biodiverzitet i klimatske promene su blisko povezani.
Federalni ministar za životnu sredinu Stiven Gilbo naglašava da, što se tiče završnog sporazuma, Kanada ima četiri glavna cilja.
To su dostizanje praga od 30 odsto, zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2030. godine, obezbeđivanje novca za zemlje u razvoju kako bi im se pomoglo da ispune te ciljeve i obavezno uključivanje starosedelačkog stanovništva.
I ova konferencija imala je organizacione probleme. Kako se ističe, na stotine delegata iz zemalja u razvoju nisu uspeli da dođu zbog problema sa vizama.
Iz Ministarstva za imigraciju, izbeglice i državljanstvo stiglo je objašnjenje da oni imaju svoje procedure pri bržem odobravanju viza u ovakvim i sličnim prilikama, ali se u organizacijama saznaje da su delegati ili odbijeni, ili se njihove prijave još uvek procesuiraju iako je konferencija već počela.
Problemi su posebno izraženi kod odobravanja viza za pripadnike starosedelaca, od Pakistana do Perua i Indonezije. Ispostavlja se da su među njima upravo predstavnici naroda koji su posebno pogođeni uništavanjem biodiverziteta u ekosistemima.
