U svom obraćanju pred parlamentarnim odborom protekle sedmice, guverner Banke Kanade Tif Meklem je rekao da je banka primetila zabrinjavajući trend. Korporacije su, naime, mnogo spremnije nego obično da podižu cene, što stavlja veći teret visoke inflacije na potrošače.
Po rečima Meklema, poslednjih nekoliko decenija su kompanije kod porasta cena ulaznih troškova, sirovina, energije i radne snage, bile prilično oprezne pri prenošenju toga rasta na cene svojih roba i usluga, jer su se plašili da će izgubiti kupce.
Međutim, sada je visoka inflacija učinila da se to dešava mnogo lakše, jer nema tolikog strahovanja od reakcije potrošača. Sada, kada se cene inputa mnogo brže prenose na cenu finalnog proizvoda, na domaćinstva pada puni inflatorni uticaj.
Guverner Meklem nije želeo da pretpostavlja o kolikom procentu se radi. Ali ako se može povući paralela sa letošnjim podacima Evropske centralne banke, u prethodnih dvadeset godina je korporativni profit činio oko jedne trećine inflacije, ali je prošle godine skočio na dve trećine.
Pol Donovan, ekonomista iz švajcarske banke UBC, sa sedištem u Londonu, kaže da je to poznato kao ’inflacija vođena profitom’, pri čemu potrošači moraju da veruju da su povećanja cena opravdana, ili ih neće prihvatiti.
Saveti koji se uglavnom upućuju potrošačima svode se na to da pokušaju da smanje troškove ili da povećaju prihode. Međutim, po rečima stručnjaka, pogrešno je stavljati teret rešavanja problema inflacije na potrošače, pošto je na njihovim plećima nesrazmerno veliki teret same inflacije.
O novom povećanju referentne kamatne stope treba da odluči savet Banke Kanade, ali koliko se za sada zna, mišljenja članova saveta o tome su podeljena.
