Ontarijski ministar za stambena pitanja Stiv Klark podneo je ostavku, nakon što se nekoliko sedmica unazad govori o spornoj promeni namene zemljišta iz zaštićenog zelenog pojasa.
Najglasniji pozivi na ostavku dolazili su iz redova opozicije, lidera Prvih naroda, kao i od strane građana, naročito posle izveštaja generalnog revizora i komesara za integritet.
U pismu upućenom premijeru Dagu Fordu, Klark ističe da je pokušao da ispuni zadatak o povećanju stambenog fonda za žitelje provincije. Uprkos svemu želeo je da ostane na funkciji kako bi sprečio nove slične greške, ali je shvatio da bi njegovo prisustvo dodatno skretalo pažnju sa veoma važnog posla koji treba uraditi. Kako naglašava u svojoj objavi na X-u, moraće da preuzme odgovornost za ono što se dogodilo.
Iako je premijer Ford, i pored nalaza obe istrage, inicijalno insistirao da će ministar Klark zadržati svoju poziciju, prihvatio je ostavku i zahvalio mu se na godinama službe u vladi. Ford je, takođe, naveo da provincija ostaje posvećena cilju o izgradnji najmanje 1,5 miliona domova.
Predstavnici opozicije smatraju da je Klark učinio pravu stvar, ali naglašavaju da je ovo tek prvi korak u preuzimanju odgovornosti za sve što se dešavalo oko Greenbelta. Liderka NDP-a Marit Stajls, privremeni lider liberala Džon Frjzer i lider Zelene strankeMajk Šrajner, pozivaju na odgovornost i premijera Forda, ali i ontarijsko zakonodavno telo, i ukazuju na potrebu da se sporno zemljište vrati u kategoriju zaštićenog.
Novopečeni ministar Kalendra ponovio je obećanje premijera Forda da će biti izvršena revizija razvoja zalenog pojasa i da će to biti urađeno u najskorijoj budućnosti.
Prirodi treba puno da se oporavi od požara, šumama još više
Veliki šumski požari izmenili su pejzaže i ekosisteme, ali priroda će se potruditi da se oporavi u narednim godinama.
Kako ekolozi predviđaju, prvo će se već naredne godine pojaviti trava, žbunje i nisko rastinje, i to bi već trebalo da učini da sve koliko toliko ozeleni. Pojedinim vrstama to i pogoduje, posebno onima kojima je potrebna velika toplota ili vatra da bi proklijale. Uporedo sa biljnim svetom, počeće da se vraća i životinjski, i tu istim redosledom, od sitnijeg ka krupnijem. Cveće će privući insekte i ptice, dok bi grmovi sa bobicama mogli da privuku i jelene, losove i medvede.
Međutim, po mišljenju ekologa Roberta Greja, drveće se neće u potpunosti oporaviti ili ponovo rasti u požarima pogođenim oblastima. On tvrdi da u zemljištu već sada nema dovoljno vlage, a klimatske promene će taj nedostatak samo dodatno pogoršati, što će sprečiti spontani povratak šuma. Potrebne su akcije ozelenjavanja, i to sa manje stabala nego što ih je bilo ranije, ukoliko se želi da tu ponovo bude drveće.
Uopšteno govoreći, za uspostavljanje mladih šuma potrebno je 40-60 godina, a najmanje stotinu godina za povratak zrelih šuma.
